tag:blogger.com,1999:blog-25954293678664498032024-02-07T01:36:53.804-08:00SAIS - Спелеолошка Асоцијација Источне СрбијеБлог неформалног спелеолошког удружења активног на просторима Источне Србије...Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.comBlogger21125tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-81357258122127599972011-02-10T14:24:00.000-08:002011-02-10T15:37:38.170-08:00САИС Дворана у Лазаревој пећини<p>Давно беше постављање нових САИС извештаја у овом мрачном кутку. Јесте уследило време ређих активности, и то из више објективних разлога. На срећу, то није навукло гнев подземних богова (и богиња!) на нас, већ нам се вратило на најбољи могући начин. Елембелем, у два спелеолошка улета у наш највећи пећински забавни парк – Лазареву пећину, први током октобра 2010., а други почетком фебруара текуће 2011.год., дошло је до нешто мањих али самим тим и слађих резултата.</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirFx1eqeguQxqZMeGiIaFZG8eYPda7GjIyXFCQXMsjbgeqz4wk8iENkH4utMLfHRzFprp-oNBTREwevWZZjoY6SrdXfsij2Oz9HBwYv14_243gt__wsfzMUplmr80QuHNvd1vwmBe1OO0/s1600/01.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirFx1eqeguQxqZMeGiIaFZG8eYPda7GjIyXFCQXMsjbgeqz4wk8iENkH4utMLfHRzFprp-oNBTREwevWZZjoY6SrdXfsij2Oz9HBwYv14_243gt__wsfzMUplmr80QuHNvd1vwmBe1OO0/s400/01.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572204670679802962" /></a><br /></p><p align="center">Улазна капија и кречњачки масив</p><p align="center"></p><p>Први улет, чији је циљ био детаљније рекогносцирање главног везног канала и потенцијалних бочних канала у које се дотад није ушло (због већег водостаја, одустало се од одласка у даље – и дивље - делове пећине) је донео откриће до тад непознате дворане, која у част нашу доби радно, крштено име Саис дворана. Кум беше Спелеолошки Клуб Брадан из Бора, покровитељ и алфа-и-омега истраживања највећег спелеолошког потенцијала у Србистану. Иначе, што се тиче дворане, ради се о вишем, сада сувом хоризонту условно речено средишњег дела пећине (познаваоцима пећине: изнад т.41 у главном везном каналу који води ка реци и Дворани Понора) који у себи крије једну дворану, тј. релативно пространи и високи канал који пада ка главном везном каналу. Грубо речено, димензије Саис Дворане су 20ак метара у ширини и до 25м у висини. Дворана је поприлично богата пећинским накитом: сталагмитима у средишњем делу, понеким стубом и гомилом сталактита и салива у периферним и крајњим одајама, где се висина спушта на 0.5м а канали постају готово непроходни од различитих облика пећинског накита, а нарочито се истичу калцитне каде са кристалним творевинама. <br /></p><p><br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWNNQoYXLSFw4xY3XD5kKy1QQ35WTvbhv0NwuNPE1t7tEaJrntKgyRFCHZLDrROmvP51bRxYcdZHgyT8MtW_6XeikBzijASBP6ckXYDJgg0UWtxbRghmgW5TrUBuM8396DVsMsQbEeXag/s1600/02.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 317px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWNNQoYXLSFw4xY3XD5kKy1QQ35WTvbhv0NwuNPE1t7tEaJrntKgyRFCHZLDrROmvP51bRxYcdZHgyT8MtW_6XeikBzijASBP6ckXYDJgg0UWtxbRghmgW5TrUBuM8396DVsMsQbEeXag/s400/02.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203979386437474" /></a></p><p align="center">у Саис Дворани<br /></p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXcvP4LHBLIXTr5EO2sW537xR4AsmgbmaER0lHVvpXR-8w7PzP5BJVrmFWv-6IS3fZlnmy4h0e1qpcxV_6nWXdNqvpIbMxQZLjdSzIZnjmS_R7ECcIJ9QMAdbusD209RbqHGzM9fzf8eY/s1600/03.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 321px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXcvP4LHBLIXTr5EO2sW537xR4AsmgbmaER0lHVvpXR-8w7PzP5BJVrmFWv-6IS3fZlnmy4h0e1qpcxV_6nWXdNqvpIbMxQZLjdSzIZnjmS_R7ECcIJ9QMAdbusD209RbqHGzM9fzf8eY/s400/03.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203611581127218" /></a></p><p align="center">Узани пролаз ка каналу откривеном фебруара 2011.<br /></p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRnuOioe6gYLbfSwnZ2ejhLFWEWc2puIFnKK-dm6huGPP1mL7U6X_hNggtnmqTfcWpr7mm5xVkN7Fd_4jKq-E5wgjFqxWkVUYf2dmOgJb5IY0L4VnmneLt_VZGMsyy-0wtiLXcbTwO3A0/s1600/04.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 324px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRnuOioe6gYLbfSwnZ2ejhLFWEWc2puIFnKK-dm6huGPP1mL7U6X_hNggtnmqTfcWpr7mm5xVkN7Fd_4jKq-E5wgjFqxWkVUYf2dmOgJb5IY0L4VnmneLt_VZGMsyy-0wtiLXcbTwO3A0/s400/04.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203604213866082" /></a><br /></p><p align="center">У ћоше није лоше!</p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzcQgsOfU23f7raAYG0Jcpxfs17YcE-WX0ejmVJ3wQk0-wO0fB5TMuwutz8N2d_I0J5CVAGZdyxcYMA4NjvExuFyE594XDCvoukwsGeugFg__Z-cg-XkynjJgM_wFN5gCfbanPtcyuxu0/s1600/05.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 352px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzcQgsOfU23f7raAYG0Jcpxfs17YcE-WX0ejmVJ3wQk0-wO0fB5TMuwutz8N2d_I0J5CVAGZdyxcYMA4NjvExuFyE594XDCvoukwsGeugFg__Z-cg-XkynjJgM_wFN5gCfbanPtcyuxu0/s400/05.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203602420946338" /></a></p><p align="center">На тераси зида дворане</p><p align="center"></p><p>Мерења која су потом обавили колеге из Бора и Београда су дала дужину до тада познатих канала – око 200 метара, што је „продужило“ пећину, тј. дужину званично измерених канала на 9800 метара (9.8км). Сматра се да се овде ради о само једном сегменту некада великог канала који је услед спуштања речног хоризонта у ниже делове пећине изгубио своју хидролошку функцију, постао „висећи“, суви канал, а који је у међувремену (читај: хиљадама година) услед обурвавања у пећини, али и таложења калцитних наслага, преграђен за даља истраживања. Овакву претпоставку можемо направити јер се већ поуздано зна да се у пећини „преплићу“ најмање 3 пећинска хоризонта, односно „спрата“, сликовито речено.<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnIL3iLMWVEYxmfAPBDZStqd0jjBujBz94MhGMjOY5cP13l_HkVqbEIlJSoRCSqEMvBGZcflH8iiignN_VexebAze2CnfKvFIOT-4zfQn8zGG4tOW46pBbwK8HdOy8rXPRKfE0amirITY/s1600/06.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 302px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnIL3iLMWVEYxmfAPBDZStqd0jjBujBz94MhGMjOY5cP13l_HkVqbEIlJSoRCSqEMvBGZcflH8iiignN_VexebAze2CnfKvFIOT-4zfQn8zGG4tOW46pBbwK8HdOy8rXPRKfE0amirITY/s400/06.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203596996509922" /></a><br /></p><p align="center">Испод стуба носача</p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjx-R7cYmYINj1RDePhfamp2oR5klv40ntXp6higpcEWZb0cTdhoa1ndMqlAMZwpc0kY-oD_SBo2Es7UJ6iJllaL73LpB_EqUTjsJpU36pgWy0ai3L16IjPn-45BbG5ya5nkydwRMNdJ0o/s1600/077.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 295px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjx-R7cYmYINj1RDePhfamp2oR5klv40ntXp6higpcEWZb0cTdhoa1ndMqlAMZwpc0kY-oD_SBo2Es7UJ6iJllaL73LpB_EqUTjsJpU36pgWy0ai3L16IjPn-45BbG5ya5nkydwRMNdJ0o/s400/077.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203592885224274" /></a></p><p align="center">Кљешта</p><p align="center"></p><p align="center"></p><p><br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbjUWk1YWcxCBcvLRtco4yOf-WtdgbC9InNFEiz3lHXbWgJY5zNfxhTSMRfsMiNLOEEVfyyTxwW-ewbeVdO3k-cz6IpU7U8b10dd6cabhyfGms0FRMjI6Qf9oWUWOBxrMhxP1m65PxeEc/s1600/07.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbjUWk1YWcxCBcvLRtco4yOf-WtdgbC9InNFEiz3lHXbWgJY5zNfxhTSMRfsMiNLOEEVfyyTxwW-ewbeVdO3k-cz6IpU7U8b10dd6cabhyfGms0FRMjI6Qf9oWUWOBxrMhxP1m65PxeEc/s400/07.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203193780955474" /></a><br /></p><p align="center">Узани новооткривени пролази преграђени накитом</p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjuNKBrfhBAfNoXDVFOUAydgj4xudvgD1lYC9Q2K8UYt9hqqaY4-V6EZQlohYhuvF9-RtESy8dDBvIajZHjxmol4Iij8hpcYbVn0DgE_y3WwPe-bOxYvtU6JJ2X2ZK2Q4yND_GPmELHlAA/s1600/08.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjuNKBrfhBAfNoXDVFOUAydgj4xudvgD1lYC9Q2K8UYt9hqqaY4-V6EZQlohYhuvF9-RtESy8dDBvIajZHjxmol4Iij8hpcYbVn0DgE_y3WwPe-bOxYvtU6JJ2X2ZK2Q4yND_GPmELHlAA/s400/08.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203192095029874" /></a></p><p align="center">Необични облици таванског накита</p><p align="center"></p><p>Допунско истраживање Саис Дворане уследило је, као што рекосмо, фебруара 2011.год. и донело још један мали помак у истраживању исте. У једном од ужих и теже проходних делова канала Саис Дворане, откривен је узани процеп између наслага калцита и ниских стубова које су нас одвеле до једне високе али уске дворане, која је на једној страни преграђена обурваним пећинским материјалом, заварена мешавином глине и калцитних излучевина, а на другој страни води до сплета уских и ниских канала готово зараслих у прелеп пећински накит. Нешто даље, уско провлачење приликом кога је било неопходно скинути сву техничку опрему, појас и шлем, водило је до још једне нешто мање одаје, која, чини се, не „иде даље“. Како год, мали помак за дужину Саис Дворане (није обављено мерење, али процена је око 50ак метара нових канала) и саме Лазареве пећине уопште, али велики ужитак који са собом носи сваки нови улазак у простор у коме човекова нога никада није крочила, довољан је сам по себи заљубљеницима у негостољубиво и неистражено, чудесно и несвакидашње. Таква је Лазарева пећина – огроман спелеолошки објекат чија права истраживања тек треба да уследе – уз велики рад, низак водостај (тога ретко има у последње 2 године , нажалост) и помоћ и подршку локалне средине, надамо се да ће дужина, обим и лепота пећине достићи висине о којима слутимо на основу досад виђеног, документованог и истраженог. Први циљ – рушење фамозне границе у дужини од 10км, што ће вероватно уследити ове године.<br /></p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLOXcDCkBRXYl7PwTXDzqQF3jl_HwrIXboNm3-pLvhfWs-NaAXwhSqgjFu74Ux8MoY1gudOTu94Cg5lB504wuvV6LnRGWZEi1IjmcRgJgO-tq36vZrCByme0qkbNYUS4DusN59-9Lohgo/s1600/09.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLOXcDCkBRXYl7PwTXDzqQF3jl_HwrIXboNm3-pLvhfWs-NaAXwhSqgjFu74Ux8MoY1gudOTu94Cg5lB504wuvV6LnRGWZEi1IjmcRgJgO-tq36vZrCByme0qkbNYUS4DusN59-9Lohgo/s400/09.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203188593514482" /></a><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEief2YpnKIMjlzOcRgJzA1_pBOZmbGuk8ZlXEgHS4wBZtjb0ue8zUJljLxXp4avoYNCCBJUuevflmnzWN7pktEjsRIjiXVPyHfLONtVb39NCnCa018_xQv5I8Kkzgec27IMzakdBJOkKNg/s1600/10.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEief2YpnKIMjlzOcRgJzA1_pBOZmbGuk8ZlXEgHS4wBZtjb0ue8zUJljLxXp4avoYNCCBJUuevflmnzWN7pktEjsRIjiXVPyHfLONtVb39NCnCa018_xQv5I8Kkzgec27IMzakdBJOkKNg/s400/10.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203181084067666" /></a><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbqdGpIGLHHHjhjimrud1WYvyLXX0JpxsQjTKOCLIS6DYK871jT1TFxrftVKsGnxmm_XRnWR-5YhlwLfHrj2c0F0VwYY-Za2-33XAn6UHjxPDscGjhnZ-QmtPU2pyOp09nDxjh3eU3TH0/s1600/11.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbqdGpIGLHHHjhjimrud1WYvyLXX0JpxsQjTKOCLIS6DYK871jT1TFxrftVKsGnxmm_XRnWR-5YhlwLfHrj2c0F0VwYY-Za2-33XAn6UHjxPDscGjhnZ-QmtPU2pyOp09nDxjh3eU3TH0/s400/11.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572203179431962242" /></a><br /></p><p align="center">Доста је било озбиљности,<br /> сад малоЕПП:</p><p align="center"></p><p><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0kIlZSnF203qfn-Zn4MGaLXKVflyC0bH4sCY3zuHGV3AyY4Be3lm-izmk2BgrnOvFzo247ku0AsByJIIhV7YnRDrPYsXWUw5bIYspvyqgmi91e_Zftji9ZKIJc59JbtpvxvEaTI4yDXo/s400/12.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572207965801961874" /><br /></p><p align="center">Најбољи пећински штапићи - Трик штапићи</p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi5AFHwfQA5CauvFEocYTQocfP9XFb2vQ5lmlSYYQm6etwPaGKv530SW2OJXNc9Z4nk1z6GLUQYKmw2o4pFTjeM5v5B0kOK8ASv-nslFw8w0Z2M9iCqCe6BfMoBaxdnZVW83zC9guDk5NE/s1600/13.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi5AFHwfQA5CauvFEocYTQocfP9XFb2vQ5lmlSYYQm6etwPaGKv530SW2OJXNc9Z4nk1z6GLUQYKmw2o4pFTjeM5v5B0kOK8ASv-nslFw8w0Z2M9iCqCe6BfMoBaxdnZVW83zC9guDk5NE/s400/13.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572202118380695106" /></a></p><p align="center">Било куда, кикирики свуда.<br /></p><p align="center"></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkPdbfuRGjRl8S2mMR1DODBHIohgx5xEkcCi5Q-2DAAxeOhhYTZhuuBqVRqCF02lnGsWkYQ_QrCvSbYJcnt37MT3kHFVT0wdVG2t_W-MCiDaw_3eVJgBAl8sJazfpL_gUmdUmRHLiIYzA/s1600/14.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkPdbfuRGjRl8S2mMR1DODBHIohgx5xEkcCi5Q-2DAAxeOhhYTZhuuBqVRqCF02lnGsWkYQ_QrCvSbYJcnt37MT3kHFVT0wdVG2t_W-MCiDaw_3eVJgBAl8sJazfpL_gUmdUmRHLiIYzA/s400/14.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5572202116450166082" /></a><br /></p><p align="center">И класична фотка на излазу из шпиље :)</p><p><br /></p><p> <br /></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-82316402262872200502009-12-16T09:27:00.000-08:002009-12-16T10:44:45.933-08:00Пећина ВерњикицаНазив једне од најнеобичнијих домаћих крашких каверни потиче од влашке речи „врењика“, што значи изванредна, непоновљива, мада се негде на интернету може прочитати и да јој је име дато према речи „вар“ која, тобоже, на влашком означава кречњак. Како год, евидентно је да се ради о непоновљивој и изванредној кречњачкој подземној просторији, каквој по својој необичности нема премца у нашој земљи.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXV8MP3o6tn1t4eB4a24LoVEorAcXmuAvQJR9nM06w6yMY_tHoR6CkyAd4UdUaYqbEGJv1_xTxJAMPPRE6bEwfNGOPUKIpdz5YfhMg7j0SxwOxav2852VU5FCMYYtORZXHNAibeCZbgEQ/s1600-h/01.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXV8MP3o6tn1t4eB4a24LoVEorAcXmuAvQJR9nM06w6yMY_tHoR6CkyAd4UdUaYqbEGJv1_xTxJAMPPRE6bEwfNGOPUKIpdz5YfhMg7j0SxwOxav2852VU5FCMYYtORZXHNAibeCZbgEQ/s400/01.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415888074902030098" /></a></p><p>Поглед на Лазарев кањон са стазе која води до Верњикице<br /></p><br />Верњикица је смештена у литицама Лазаревог кањона, недалеко од места Злот, крај Бора у Источној Србији. На самом улазу у овај импозантан кањон, дубок и до 500м, налази се и наша најдужа пећина, Лазарева (тренутна измерена дужина око 9400м), а пешачком стазом од ње може се за непуних пола сата доћи до улаза у Верњикицу. Занимљиво је истаћи да се претпоставља да су обе пећине генетски сродне, што значи да су у некој далекој геолошкој прошлости чиниле један пећински систем који је дренирао воде са површи Дубашнице, источног обронка Кучајских планина.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRau2L29iuhtlw9sEewCwRcVCRs2Tn1s5syObf3bDHhCLwSRGNZw4n-BsO9ULy4NbP1ich-Vo22N_PvsMgHPlmPTTBMqbIj_pSA4lMuZA8c-GvQTlP08X3OWp2V2z4DlYGrinGIf2Oc_I/s1600-h/02.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 266px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRau2L29iuhtlw9sEewCwRcVCRs2Tn1s5syObf3bDHhCLwSRGNZw4n-BsO9ULy4NbP1ich-Vo22N_PvsMgHPlmPTTBMqbIj_pSA4lMuZA8c-GvQTlP08X3OWp2V2z4DlYGrinGIf2Oc_I/s400/02.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415888074687196018" /></a></p><p>Улазна (Каскадна) дворана и јаркоцрвени зидни украс "Калимеро" </p><p>(фотографија са www.panoramio.com, из времена када је пећина била осветљена)<br /></p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjnxFlwExj9SXgl7MQqRJiaP4Po7ZXrmMDlQf2a9QAkh1ULS5NS-vXOvBjB59sWO0rlC6zmMIpDCyWUtL00xKw9DaoRWJA371d0rvOeMxtoYgH5l1dZQeJ7XmdyLv5JWj0rICFxUPKD4XU/s1600-h/03.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjnxFlwExj9SXgl7MQqRJiaP4Po7ZXrmMDlQf2a9QAkh1ULS5NS-vXOvBjB59sWO0rlC6zmMIpDCyWUtL00xKw9DaoRWJA371d0rvOeMxtoYgH5l1dZQeJ7XmdyLv5JWj0rICFxUPKD4XU/s400/03.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415888069258090402" /></a></p><p align="center">Део дворане Венерин Храм<br /></p><br />Тужна прича која је повезана са Верњикицом јесте њено данашње стање. Пећина је уређена за туристичке посете 1978.године и тако је функционисала све до 90их година прошлог века када су улазне капије обијене, расвета уништена а каблови и инсталације почупани и однети ко ће знати куда. На тај начин је извршена трајна девастација ове подземне лепотице која је по многоме чему била престижна и у старој Југославији.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhNSgx56dRZAn3cIT0qSE1G7YjOiOk_kV_6-rCuMok3FO1LopLSGR2q7bMlAjCeDA7_timpCt6TNFq5kSb5gg6p_1WbDMWj21FI9CRQ2AJ6Y1qSLkakUlD6BgezWz91a_usZHoNJaUBfHo/s1600-h/04.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhNSgx56dRZAn3cIT0qSE1G7YjOiOk_kV_6-rCuMok3FO1LopLSGR2q7bMlAjCeDA7_timpCt6TNFq5kSb5gg6p_1WbDMWj21FI9CRQ2AJ6Y1qSLkakUlD6BgezWz91a_usZHoNJaUBfHo/s400/04.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415888060238121538" /></a></p><p>Тужна слика: разваљена врата на излазу и почупане инсталације (лево)<br /></p><br />А сад мало о самој пећини. Верњикица не спада у ред дужих пећина (према Спелеолошком Атласу Србије њена дужина износи око 1015м, на шта треба додати још 100ак метара канала у вишем хоризонту пећине који су открили спелеолози СК Брадан протеклих година), али је карактеристична по другим својствима. <br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtc7s492G-TZgQysnI-7D-VNwcTW4ZVzYqDP0NAzZN2oEb8HOoIOCzYM9JZsecQd1iWUwFs4Ndikf6bKlSf2yHgtkTQVnS3F6CgyEzJsSWtEIKdPSlaQ3pflEAxAv0AZP1a16W1msKbqw/s1600-h/05.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtc7s492G-TZgQysnI-7D-VNwcTW4ZVzYqDP0NAzZN2oEb8HOoIOCzYM9JZsecQd1iWUwFs4Ndikf6bKlSf2yHgtkTQVnS3F6CgyEzJsSWtEIKdPSlaQ3pflEAxAv0AZP1a16W1msKbqw/s400/05.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415888058926207986" /></a></p><p>Сталагмит "Пећинска Венера", у друштву аутора овог текста :-)<br /></p><br />На првом месту, ради се о запремини подземног простора. Верњикица се састоји од низа огромних дворана повезаним каналима. У њој се налази и једна од највећих подземних одаја у Србији – дворана Колосеум је пречника 60м са таваницом која се пење преко 50м висине! Другим речима, таква дворана подсећа на огромна сајмишта или велике куполе цркава или катедрала.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcpyfypbmtVceLy-Vvj8XXCZQdd_KJlKOp0IrvG32UnaGwWh1ZpZquql8hyOIfZjVtsIFPNta6ujENe1z7TgMs3u0JDkkFZ0xa8giwVDw5FSakX5nHFuqkkF9GBkpvOH4F-zdiGZxGtYg/s1600-h/06.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcpyfypbmtVceLy-Vvj8XXCZQdd_KJlKOp0IrvG32UnaGwWh1ZpZquql8hyOIfZjVtsIFPNta6ujENe1z7TgMs3u0JDkkFZ0xa8giwVDw5FSakX5nHFuqkkF9GBkpvOH4F-zdiGZxGtYg/s400/06.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415892307053449554" /></a></p><p>Творевина "Пећински човек", са застрашујућим (својим!) лицем<br /></p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwNNHsXWBNCjHlRBeGccClwNe-xJ2jSc96Xd-rXeLm7L7RMjeIEiJzjwQpvbnREpTO_ZfJxVZjACqeEDwXnR7mE9docfsJvaTwqo7EFfUPB5Hm8zmMKI8xBJTNnVKUOVFIX9pmvteuQ6Q/s1600-h/07.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 281px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwNNHsXWBNCjHlRBeGccClwNe-xJ2jSc96Xd-rXeLm7L7RMjeIEiJzjwQpvbnREpTO_ZfJxVZjACqeEDwXnR7mE9docfsJvaTwqo7EFfUPB5Hm8zmMKI8xBJTNnVKUOVFIX9pmvteuQ6Q/s400/07.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415892304005364850" /></a></p><p>Симбол пећине, "Колос", сталагмит висине 11м </p><p>(фотографија Зорана Симића, линк на крају текста)<br /></p><br /> Друга карактеристика Верњикице је њен изузетан пећински накит. У пећини су присутни најразличитији сталагмити, сталактити, стубови и драперије, којима је наш уважени спелеолог Др Раденко Лазаревић, у време уређења пећине, дао најнеобичније називе, према чудним и бајковитим облицима накита. Поменућу само неке: пећински човек, гљива, кошница, колос, годзила, замак, торањ, сребрна јела, фантом, гуштер, шешир... док су пећинске дворане назване именима: Колосеум, Вилинград, Готска Катедрала, Мраморје, Сала оружја, што додатно уноси дозу мистике и необичности у прелепе облике које је природа вековима вајала у нашем крашком подземљу.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhkW_QQqcNV6Ag_7II8WHLJADtaIK9tIo-k38QrDUW5hg1lTNdxMTRD33tBS9WSEaNYEdAUZ-JaM2XJXvMfyp1zIk4zO7CQ8-CcP2HYGHvnURNHvhDhAXsqpnz7uY2c8c3eWGmKhR7-NU/s1600-h/08.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhkW_QQqcNV6Ag_7II8WHLJADtaIK9tIo-k38QrDUW5hg1lTNdxMTRD33tBS9WSEaNYEdAUZ-JaM2XJXvMfyp1zIk4zO7CQ8-CcP2HYGHvnURNHvhDhAXsqpnz7uY2c8c3eWGmKhR7-NU/s400/08.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415892309063974178" /></a></p><p>Шума сталактита и сталагмита<br /></p><br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWMSmxge-bqBsY_CPGj7J-Aa9CH5-eJX2bxpiPfFOqEExnfyWhNE8UrAzTXYQTuKn5m31WN5sXK2zIsNfl6VBHJTE90QhMSl7HKYREeYRuKnkU69EOOg2VM3xghlQ73knP6wH0jpTZmOI/s1600-h/09.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWMSmxge-bqBsY_CPGj7J-Aa9CH5-eJX2bxpiPfFOqEExnfyWhNE8UrAzTXYQTuKn5m31WN5sXK2zIsNfl6VBHJTE90QhMSl7HKYREeYRuKnkU69EOOg2VM3xghlQ73knP6wH0jpTZmOI/s400/09.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415892314721094546" /></a></p><p>"Пећинска гљива" у сувом периоду (лето 2007.) ...<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlE9dnkVaJFs7cTaLqmRujBop-KEC57P9pk2M2gYqSfp4M2fsYZJv6qcC9iatKxhnMVdrS2ghcZeYdNHMu2owzcLMgfiwLsTZJJJmRORfwQzvf15tZQrgQeG2965ZFOarGWo0iGaxWcGs/s1600-h/10.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlE9dnkVaJFs7cTaLqmRujBop-KEC57P9pk2M2gYqSfp4M2fsYZJv6qcC9iatKxhnMVdrS2ghcZeYdNHMu2owzcLMgfiwLsTZJJJmRORfwQzvf15tZQrgQeG2965ZFOarGWo0iGaxWcGs/s400/10.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415892319492678626" /></a></p><p>..и у влажном (новембар 2009.)<br /></p><br /><br />Данас је накит у пећини углавном сув и са мањим постотком прокапних вода, што је у многоме последица отварања јамског улаза у пећину – тзв.вигледа, који је настао у познијој еволуцији пећине, а који је омогућио продор промаје и хладног ваздуха, што је дотадашњем затвореном пећинском систему Верњикице смањило таложење калцитних творевина и формирања пећинског накита. У време уређења пећине, виглед је затворен челичном конструкцијом са капцима, који су, нажалост, покрадени, тако да их је данас свега десетак. Што се тиче улаза у пећину, врата на главном улазу су разваљена, док је излаз из пећине, који је некада пробијен ручним алатом, затрпан недавних година обрушавањем сипарског материјала.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh4Ppi7nsIjpOJWf8dd8NiYa0Kjf6pnwiXXAanXuqinbrtKbFh4TFZxvNEDYYnOIP7sLrgbAcpxt5yiNZRW9QArKDlGYRuwkffb7ko1iDI7xXe3nWwNl0f6K3AIbOjnYFHMRxYApwzP8b0/s1600-h/11.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh4Ppi7nsIjpOJWf8dd8NiYa0Kjf6pnwiXXAanXuqinbrtKbFh4TFZxvNEDYYnOIP7sLrgbAcpxt5yiNZRW9QArKDlGYRuwkffb7ko1iDI7xXe3nWwNl0f6K3AIbOjnYFHMRxYApwzP8b0/s400/11.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415895292755012498" /></a></p><p>Плафонски украс из "Сале оружја"<br /></p><br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhO5MQi4i4FkqazgtGDDJz37SnKNL8mueEKj_n9ovm1ccFf6_zJogwtkDPrBrzlRg8xqnUpbFj2oovHQg3g_DR1SXDLcOMOEuzyX7FzdKX8e9i6BR6I0hKTZ0qPS_2dEe9aAIxt7d_XXsc/s1600-h/12.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhO5MQi4i4FkqazgtGDDJz37SnKNL8mueEKj_n9ovm1ccFf6_zJogwtkDPrBrzlRg8xqnUpbFj2oovHQg3g_DR1SXDLcOMOEuzyX7FzdKX8e9i6BR6I0hKTZ0qPS_2dEe9aAIxt7d_XXsc/s400/12.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415895295413696594" /></a></p><p>Спуштање ужетом кроз јамски улаз у Верњикицу - виглед<br /></p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQ_dxAWwau2mDjWkk6vesmIP_1IU-9vfTRuNOg3HTG2eLLpCyKqGFyEcbCazoIJETnC4JvhTklvnZnrQpxcHrwUTXOp2pKty_8ef1-HyaFazegFkdqElTzvzxc2oCdP2PooQby774NH_w/s1600-h/13.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQ_dxAWwau2mDjWkk6vesmIP_1IU-9vfTRuNOg3HTG2eLLpCyKqGFyEcbCazoIJETnC4JvhTklvnZnrQpxcHrwUTXOp2pKty_8ef1-HyaFazegFkdqElTzvzxc2oCdP2PooQby774NH_w/s400/13.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415895300553474258" /></a></p><p>Поглед на спелеолога у тами вигледа - са дубине од 30м<br /></p><br /><br />Спелеолози САИСа су чести гости Верњикице – на Вигледу смо обављали део техничке обуке, док неретко посећујемо пећину када смо у Лазаревом кањону или околини. Током новембра 2009.год., у време великих киша, било нам је задовољство да видимо да је пећина поново оживела – прорадиле су прокапне воде, многе каде су биле пуне воде а и околни саливи су светлуцали од влаге под светлом наше карбидне и електричне расвете. <br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipaxu1Azlj9Rl68NEGSuH4Cs3oU22ZrYw0mW1nuB_bPlziY9SAoi5gKFFjXzeMSFzo80NDYxkAjQbHWTP-Wft3JZeZ-2hwd3A3rRnHoBj2yin9js1ToEtB7IcjWwm9cb7BtyjHveJ3HCE/s1600-h/14.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipaxu1Azlj9Rl68NEGSuH4Cs3oU22ZrYw0mW1nuB_bPlziY9SAoi5gKFFjXzeMSFzo80NDYxkAjQbHWTP-Wft3JZeZ-2hwd3A3rRnHoBj2yin9js1ToEtB7IcjWwm9cb7BtyjHveJ3HCE/s400/14.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415895302808549842" /></a></p><p>Детаљ са тренажне акције у Верњикици<br /></p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho9Hc9BApyLl-D1a9L3D3UtUxGXTizRC3EjggExC31g73uB_hM8qXG90la9D0QTDREZfWqLKpKRN4ZXfpXBNwRkYgp39vw2LPCSzZ0LTM4NquvT7IpFNLsEDld2ncOnvkrQQBYde1aihM/s1600-h/15.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho9Hc9BApyLl-D1a9L3D3UtUxGXTizRC3EjggExC31g73uB_hM8qXG90la9D0QTDREZfWqLKpKRN4ZXfpXBNwRkYgp39vw2LPCSzZ0LTM4NquvT7IpFNLsEDld2ncOnvkrQQBYde1aihM/s400/15.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5415895309639964530" /></a><br /></p><p>Крај једног од разнобојних зидова у улазном делу</p><p></p><p></p><p>... и за крај овог јављања из Верњикице, прилажем један крајње аматерски, готово "случајан" <a href="http://www.youtube.com/watch?v=H6PnJ0igptk">ВИДЕО СНИМАК (кликните) </a>, забележен новембра 2009.год. у поменутој пећини, у време високог водостаја и прокапних вода...</p><p>Напомене: </p><p>1) Податке које смо овде изнели о дужини пећине и називима пећинских украса навели смо из "Спелеолошког Атласа Србије"(уредник Предраг Ђуровић) и "Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека" (аутор Раденко Лазаревић).</p><p>2) Сву грандиозност пећине на много бољи начин и са професионалном фотографском опремом "ухватио" је спелеолог-фотограф Зоран Симић, чију галерију слика можете посетити на : <a href="http://picasaweb.google.com/sima.pecinar/VernjikicaPeIna#">http://picasaweb.google.com/sima.pecinar/VernjikicaPeIna#</a></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-41839334032811313122009-12-13T15:03:00.000-08:002009-12-13T15:43:46.861-08:00Преконошка пећина, лето 2008.<p>У склопу ретроспективе наших минулих излазака на терен, ево осврта на пуну и богатију посету Преконошкој пећини, која се збила ту негде априла 2008.год. Наиме, наша претходна посета овој некада-чувеној а данас-заборављеној-и-напуштеној источносрпској пећини се беше завршила не тако славно (за ту причу кликни <a href="http://sais-cavers.blogspot.com/2009/10/23052007.html">ОВДЕ!</a>). Овог пута је наш пећинарски двојац без кормилара у срвљишко село Преконога стигао по спарном (али некишовитом) летњем дану и са неопходном опремом за силазак у ниже сегменте пећине, а, и, коначно, са дигиталцем који је радио како треба.</p><p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSvVd4U7uZF_byBi6nlP6qAv9WSx2e1NUZiPGswsudp7cHziUbWveN9d4r1rIu4Fkf5TQR9B5djX02HW3tr7tp9_tMWXeXEujsl5OhTL814QV8nQlXxpl7spAl__N01sVwwuJLw5UUc-4/s1600-h/1.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSvVd4U7uZF_byBi6nlP6qAv9WSx2e1NUZiPGswsudp7cHziUbWveN9d4r1rIu4Fkf5TQR9B5djX02HW3tr7tp9_tMWXeXEujsl5OhTL814QV8nQlXxpl7spAl__N01sVwwuJLw5UUc-4/s400/1.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414867009307655490" /></a><p align="center">На путу ка Преконошкој пећини</p><p align="center">(у позадини врх Уљ на Сврљишким планинама, наспрам кога се налази пећина)</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr9v7rgPHkJHFFSfR8K-Yutdp0M1b21Owi55FJuhK48WBP693Zqe5PPgPgYq7xGOc-xK1kmueCLu3FNhUPqHAjQ1QLGy49ZzkF3adIEYlLZBLi4uVV8ZN5ow3Z3-7kfBbzgE0WOPnLSOw/s1600-h/2.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr9v7rgPHkJHFFSfR8K-Yutdp0M1b21Owi55FJuhK48WBP693Zqe5PPgPgYq7xGOc-xK1kmueCLu3FNhUPqHAjQ1QLGy49ZzkF3adIEYlLZBLi4uVV8ZN5ow3Z3-7kfBbzgE0WOPnLSOw/s400/2.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414867007878920082" /></a></p><p align="center">Прелепе формације у пећини, високо ка таваници</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaF9WRZZ2-W_kHecXS5UHY2wDcAuQoYMJ8qK302omK44HvXnWrmKfAsHdNVKzq1L_V58eAbQXHtM5SrodbokVygarjHGiHpE-y3yHMXoTXYMJ3LbRt0BkU8Pm5kul4fviGTb57vl2z0Dc/s1600-h/3.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaF9WRZZ2-W_kHecXS5UHY2wDcAuQoYMJ8qK302omK44HvXnWrmKfAsHdNVKzq1L_V58eAbQXHtM5SrodbokVygarjHGiHpE-y3yHMXoTXYMJ3LbRt0BkU8Pm5kul4fviGTb57vl2z0Dc/s400/3.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414867003114679170" /></a></p><p align="center">Главни канал у пећини је релативно простран и нашаран саливима</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiY5kK0rffe5w-bHPnJci9p-hefWCE4Pi_i1Ov6mpLxdSihZ1hfgAxIlgaTolfFpjui9RTOsaSysuBs4wgTk7EcWxrA0t0eQXfvEq5BPtxbioe54HPmgYrwW_1Qms5HIWljSo7WSs9d0i8/s1600-h/4.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiY5kK0rffe5w-bHPnJci9p-hefWCE4Pi_i1Ov6mpLxdSihZ1hfgAxIlgaTolfFpjui9RTOsaSysuBs4wgTk7EcWxrA0t0eQXfvEq5BPtxbioe54HPmgYrwW_1Qms5HIWljSo7WSs9d0i8/s400/4.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414866590313128258" /></a></p><p align="center">Такође</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ4V09Y1kV95BniVgfN-2K4s2XjwJ1Ai7VhbQNUxTwKxXsZt84p6wXgkh2r7Xrj2yHxUaEG0u5bwd82ENomsy5VQXNfYdjPEH_zHIVeBcQP_aTWT3MKZdX-GrXoRnh1_pG13blMSwCs40/s1600-h/5.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ4V09Y1kV95BniVgfN-2K4s2XjwJ1Ai7VhbQNUxTwKxXsZt84p6wXgkh2r7Xrj2yHxUaEG0u5bwd82ENomsy5VQXNfYdjPEH_zHIVeBcQP_aTWT3MKZdX-GrXoRnh1_pG13blMSwCs40/s400/5.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414866589561003330" /></a></p><p align="center">Силазак ужетом у ниже -готово лавиринтске- нивое пећине</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmuxowVSKQ_V2yqq2WhyH9JjQekwUNmg_mknMPgJqB7MALs3nRW8U_LohQUjH80bBgEgEEYtK8K94RMCcRXU78vYf5ES24PFfrbbpHXVC84LJLumAFipHkf9-3tFf9VvnW-H8apKfEkVA/s1600-h/6.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmuxowVSKQ_V2yqq2WhyH9JjQekwUNmg_mknMPgJqB7MALs3nRW8U_LohQUjH80bBgEgEEYtK8K94RMCcRXU78vYf5ES24PFfrbbpHXVC84LJLumAFipHkf9-3tFf9VvnW-H8apKfEkVA/s400/6.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414866583777923250" /></a></p><p align="center">...где је накит "ватрене" боје..</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiL9z1qkvF2V-1EKHPyVNzkS4rOqyYqeOYUIjjXHDjHqlJluJmS-IqD2dhA-YE7s8AjqIRzNnzy2_IfFpA_HahbJfoQ5DCx9eaLDHb35LdJEMYqaGo_G0hSAvqCjnF-RHLQZXUeXjaOl24/s1600-h/7.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiL9z1qkvF2V-1EKHPyVNzkS4rOqyYqeOYUIjjXHDjHqlJluJmS-IqD2dhA-YE7s8AjqIRzNnzy2_IfFpA_HahbJfoQ5DCx9eaLDHb35LdJEMYqaGo_G0hSAvqCjnF-RHLQZXUeXjaOl24/s400/7.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414866576919051762" /></a><br /></p><p align="center">..а блато густо и сочно као домаћи пекмез...</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOZ0YoEAhxL_TY5n1iEE-4VQ-cjDqUBkbbL3UCelW5jftkAypYSIXiisQUkbKby5NU1QLdeHek6eIZJgnmL02Ug8Oq9WvLaDjnRsa-7fxICOBn3gMKXjZQxo1PHOrwqrb94tiehzFJsew/s1600-h/8.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOZ0YoEAhxL_TY5n1iEE-4VQ-cjDqUBkbbL3UCelW5jftkAypYSIXiisQUkbKby5NU1QLdeHek6eIZJgnmL02Ug8Oq9WvLaDjnRsa-7fxICOBn3gMKXjZQxo1PHOrwqrb94tiehzFJsew/s400/8.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414866574195776498" /></a><br /></p><p align="center">Нажалост, многи зидови и разнобојни саливи у пећини су уништени вандалским потписима којечијим. </p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh8Wjhzx6Asmm6-XwIau6cs_HOsB4PE__ADhijIpwxwtOxFGUd6afLiAQAPeW6ed7VzweD-BP0bk1nBNUmRxxWgpC4f4F-u1T1raim0YDrAApoHrriSYvXHNeMCh5uErCyhteH5j8lSrCs/s1600-h/9.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh8Wjhzx6Asmm6-XwIau6cs_HOsB4PE__ADhijIpwxwtOxFGUd6afLiAQAPeW6ed7VzweD-BP0bk1nBNUmRxxWgpC4f4F-u1T1raim0YDrAApoHrriSYvXHNeMCh5uErCyhteH5j8lSrCs/s400/9.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414865645285116498" /></a></p><p align="center">Време за предах<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHDjiZCaZy9V-bBvr3LYHI7j11w-ZMHBUvxkwv2Y0DJaT1nt8O7-8cigXD2wF_72xMd6eF065Z-ohhDxAahNluRi7xMRF2j1fTku5bPrIoFuILGh0dtOgRjUYzgKNPWMNWK_wnmRU7KWg/s1600-h/91.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHDjiZCaZy9V-bBvr3LYHI7j11w-ZMHBUvxkwv2Y0DJaT1nt8O7-8cigXD2wF_72xMd6eF065Z-ohhDxAahNluRi7xMRF2j1fTku5bPrIoFuILGh0dtOgRjUYzgKNPWMNWK_wnmRU7KWg/s400/91.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414865641134095010" /></a></p><p align="center">Крај једног од гломазнијих стубова<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicKoQOk8WaDoZzpCJy-aUSwK2_KswerHqse5nptA1kOoIIIgLV3kW_-U33pFm5-DV4IwUXzuFZ2yKC7Cj1FS0bsMSALNuHhy9AF9dJZtrHzPdRmBYwATxdMszoCylmLHUAsTj0w4uKOkE/s1600-h/92.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicKoQOk8WaDoZzpCJy-aUSwK2_KswerHqse5nptA1kOoIIIgLV3kW_-U33pFm5-DV4IwUXzuFZ2yKC7Cj1FS0bsMSALNuHhy9AF9dJZtrHzPdRmBYwATxdMszoCylmLHUAsTj0w4uKOkE/s400/92.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414865637721732050" /></a></p><p align="center">Зидови главног пећинског канала<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJf9sy1K4W7FUWNLir2l9olrarH0N0fkoGXqrPags8Bb6_J4xcnfui4bYsCQxQVjZHaMVLvnwsm1BQVCZb35ovVPbWPrgP2TPfNvmiH9U5JKEvgQt_6P7Min0GK4nVC8pL3mjxyU9ic70/s1600-h/93.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJf9sy1K4W7FUWNLir2l9olrarH0N0fkoGXqrPags8Bb6_J4xcnfui4bYsCQxQVjZHaMVLvnwsm1BQVCZb35ovVPbWPrgP2TPfNvmiH9U5JKEvgQt_6P7Min0GK4nVC8pL3mjxyU9ic70/s400/93.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414865634556684866" /></a><br /></p><p align="center">Занимљив пећински стуб у улазном делу Преконошке пећине</p><p align="center"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeYC8iBByhc83IweO-_4hjVQlK_R6p-hzCioAYVnTH9_DReBbKn3RzM21aiNxrN7GPe3o_kc-GYD8fzs0yOyO9Jmyl3EVkhnc3UB1-n2ztbKr4c9DsjRJ6anRbGDHOHmUZcAyz2Vg8Vg4/s1600-h/94.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeYC8iBByhc83IweO-_4hjVQlK_R6p-hzCioAYVnTH9_DReBbKn3RzM21aiNxrN7GPe3o_kc-GYD8fzs0yOyO9Jmyl3EVkhnc3UB1-n2ztbKr4c9DsjRJ6anRbGDHOHmUZcAyz2Vg8Vg4/s400/94.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5414865628330377922" /></a>...и технички комплет се нагутао блата...</p><p align="center"></p><p align="left">Као што већ написах у горе линкованом тексту, остаје жал што се дозволило да се Преконошка пећина доведе у овакво стање: доста накита је још пре више десетина година поломљено а након делимичног уређења пећине расвета и инсталације су разнешене, а улазна капија разваљена. Но, ко зна - можда још увек није касно да неко учини нешто по питању очувања поноса и лепоте ове подземне лепоте.</p><p align="center"></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-73473518266482959742009-11-14T01:12:00.000-08:002009-11-14T01:36:35.906-08:00Лазарева пећина, јесен-зима 2008.<p>Током јесени 2008.године вредни саисчани су у неколико наврата правили истраживачко-тренажне улазе у нашој најдужој пећини, Лазаревој. Циљеви акција су углавном били усмерени на мерење пар бочних канала, једног везног канала и тражење нових канала у средњим деловима пећине, на удаљености од 3 до 4км од улаза. Резултат: крајње позитиван, измерено је негде око 300 метара канала тако да тренутно (крај 2008.год) дужина Лазареве пећине износи негде око 9100 метара.</p><p><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIsrj9esV7uc1QYmpkhQMqQxeodYz4xD0dgleM2EiWCO9Dk9Mz3_oPpwmitRJUU1UuGCJcpAVUPSurDZO6HDx0H7LrzoU8r1ecGh4hLVGevOVzJVk4ZScKocdGHUjHtNy0UQG5gYojyQ0/s1600-h/01.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIsrj9esV7uc1QYmpkhQMqQxeodYz4xD0dgleM2EiWCO9Dk9Mz3_oPpwmitRJUU1UuGCJcpAVUPSurDZO6HDx0H7LrzoU8r1ecGh4hLVGevOVzJVk4ZScKocdGHUjHtNy0UQG5gYojyQ0/s400/01.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403889271974560802" /></a>На самом улазу у Лазареву пећину (у позадини мапа туристичког дела пећине)</p><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgazq1T9HnmD5ap48GZ6xTvEDMODAFg2IWx2LtYqJj0FIT5-ggn4d8EjFtngr-DKaVORy_6fwRG27GAwn988oYUvqlCAT6lSmaAxl45bUE18Gwhv8lxJo-qCbrklwfcF52Kh9Ui7EjjcC8/s1600-h/02.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgazq1T9HnmD5ap48GZ6xTvEDMODAFg2IWx2LtYqJj0FIT5-ggn4d8EjFtngr-DKaVORy_6fwRG27GAwn988oYUvqlCAT6lSmaAxl45bUE18Gwhv8lxJo-qCbrklwfcF52Kh9Ui7EjjcC8/s400/02.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403889267899172066" /></a></p><p align="center">Траверзни прелазак бившег сифона, у коме итекако има воде<br /></p><p align="center">(од ове тачке се прелази у тзв. "нови" део пећине, који се активно истражује већ неколико година...)</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1q95RQd4R35_OGh-IhZ1FHTzMVgGmvNEY3ORaYd755pRDgTfVkddr7c05yeY7x0nPdGZhWoiPc2ehvr2XjUgE_lQowWLTp8kXxQyqkork66TCM6ImAXlcNv9i-31ZmKY3met7LZTr4OQ/s1600-h/03.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1q95RQd4R35_OGh-IhZ1FHTzMVgGmvNEY3ORaYd755pRDgTfVkddr7c05yeY7x0nPdGZhWoiPc2ehvr2XjUgE_lQowWLTp8kXxQyqkork66TCM6ImAXlcNv9i-31ZmKY3met7LZTr4OQ/s400/03.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403889269720114434" /></a></p><p align="center">Сталагмити и сталактити у новом делу пећине<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguL9iYaPfraLO0yRK2_XdANzRY74aguCdK75OTQQamVuRCFJ5lZGIrAq7aB4IjAg6uB9uK7LHAhg8P9sc0U0STo2Q37bN9wGHpl7-j8ITvqjmEOqxoe1vQkrR58r-Wksp2cFaSQfGAR_8/s1600-h/04.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguL9iYaPfraLO0yRK2_XdANzRY74aguCdK75OTQQamVuRCFJ5lZGIrAq7aB4IjAg6uB9uK7LHAhg8P9sc0U0STo2Q37bN9wGHpl7-j8ITvqjmEOqxoe1vQkrR58r-Wksp2cFaSQfGAR_8/s400/04.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403889264470216722" /></a></p><p align="center">Још једна од траверзи у речном каналу пећине...<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9tiQX76YUn-94mgumv-5RofcQcKpzX036I_u34RiSiocOCGNfqcUrhPQCDoFBeqwL0iJWSoeHzCjgO5FHjhq4G09Ygna60IgscXP8PanjlGC0pY32OsOmXQ6YdrVLd1LzV1TfovP-1d8/s1600-h/05.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9tiQX76YUn-94mgumv-5RofcQcKpzX036I_u34RiSiocOCGNfqcUrhPQCDoFBeqwL0iJWSoeHzCjgO5FHjhq4G09Ygna60IgscXP8PanjlGC0pY32OsOmXQ6YdrVLd1LzV1TfovP-1d8/s400/05.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403888875441732706" /></a></p><p align="center">На улазу у дворану Црвени кристал (шта мислите по чему је добила име?)<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9Ip6oQcRsf90mlKDG-G6PIuMqZ5zSJILpU-h7cP-6LM_gTv3Lz6uX68K_4C8LovBHVHT1RA5bg9gu4q0J-5rpGxok62S4nxpoUq1MPHnPlAmENoaFwHqhNroIya-ZHpSvA841S9SvsjA/s1600-h/06.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9Ip6oQcRsf90mlKDG-G6PIuMqZ5zSJILpU-h7cP-6LM_gTv3Lz6uX68K_4C8LovBHVHT1RA5bg9gu4q0J-5rpGxok62S4nxpoUq1MPHnPlAmENoaFwHqhNroIya-ZHpSvA841S9SvsjA/s400/06.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403888877962869490" /></a></p><p align="center">Са таванице виси право мало пећинско богатство...<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxXFCCfXfTDyT2PUvy_wWDXL9EbwqiMkJj4nf8ad9mZMmiUcUyWwNR8t2xgoLzOGCUMbtwtqrDWU_RwqXXZjZ_cDSe2kBPNyNnI9gra9hTkuliewqjKzYGUziDrz5QgDjAk3fOIb6VBC8/s1600-h/07.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxXFCCfXfTDyT2PUvy_wWDXL9EbwqiMkJj4nf8ad9mZMmiUcUyWwNR8t2xgoLzOGCUMbtwtqrDWU_RwqXXZjZ_cDSe2kBPNyNnI9gra9hTkuliewqjKzYGUziDrz5QgDjAk3fOIb6VBC8/s400/07.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403888873314460210" /></a></p><p align="center">Пауза за мезе у периодично плављеном каналу пећине, видите има и блата...<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg97JQHjM3rmvp6MfP7UCoCYSmR5TOUtODZIWVANThH1pUoM2kYQ_XUAfi0bYXTaZx_F-yLvKoamDR81GQYKwpXERhQ_YH-pY1fgs5Mk83zBr0F5O_t3_daQRdx1cyNaQSuT-fqCLqjzKI/s1600-h/08.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg97JQHjM3rmvp6MfP7UCoCYSmR5TOUtODZIWVANThH1pUoM2kYQ_XUAfi0bYXTaZx_F-yLvKoamDR81GQYKwpXERhQ_YH-pY1fgs5Mk83zBr0F5O_t3_daQRdx1cyNaQSuT-fqCLqjzKI/s400/08.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403888869791002978" /></a></p><p align="center">На пар места мора се низ и уз уже - а са стране лепота<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7kRAu156zIkB1ZwX-_vhv-w9FW_WH7DLYTHb6rzsiY9htKJwBreLrRCjJwja88W_cXjJ2Fj46WzhC_9JxtiInl4rjVN0QVj1nCw8QnRvPP6ZYJZOyIvSljDdAMO4yInh4UY0hoyWmeFE/s1600-h/09.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7kRAu156zIkB1ZwX-_vhv-w9FW_WH7DLYTHb6rzsiY9htKJwBreLrRCjJwja88W_cXjJ2Fj46WzhC_9JxtiInl4rjVN0QVj1nCw8QnRvPP6ZYJZOyIvSljDdAMO4yInh4UY0hoyWmeFE/s400/09.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403888867993222834" /></a></p><p align="center">... и на крају сви срећни и задовољни, (малчице) и блатњави...</p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-32997377764177921732009-11-12T11:22:00.000-08:002009-11-12T11:34:19.742-08:00Леденица, јама на Тупижници, 9.3.2008.<p>Јама-снежница познатија под називом Леденица на Тупужници по својој дубини или запремини не представља посебно значајан спелеолошки објекат. Међутим, у историји српске спелеологије, ова јама стоји као један од првих вертикалних подземних објеката који су испитивали великани нашег научног пећинарства, у првом реду Јован Цвијић. Иначе, Леденица се по први пут спомиње још далеке 1863.године, када су Лицејски питомци дали први опис ове ледене краљице.<br /></p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiqimkaWAoQBVv8ZFFic6WhL548FqRd8djhNIN4wzpilMQoy7COBxiUu612i62FgcqF9Fq-cdwo8-cTB5djpWg0nu8-5xUEtNrsC2fexySJBdWT7GBvWYXBrHsn2cQt2kDPV8GENdRtWk/s1600-h/IMG_1204.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 351px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiqimkaWAoQBVv8ZFFic6WhL548FqRd8djhNIN4wzpilMQoy7COBxiUu612i62FgcqF9Fq-cdwo8-cTB5djpWg0nu8-5xUEtNrsC2fexySJBdWT7GBvWYXBrHsn2cQt2kDPV8GENdRtWk/s400/IMG_1204.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403301482267646114" /></a><br />Припрема са силазак у јаму Леденицу</p><p><br /><br />Пустолове али и научнике привачиле су климатске карактеристике Леденице – наиме, услед негативних температура на планини Тупижници у зимском периоду године, али и услед обилних снежних падавина, у јами долази до стварања леда, који се обично задржава и преко лета. До појаве оваквог феномена долази због чињенице да је хладнији ваздух тежи и гушћи и да се задржава у нижим деловима јаме. Током топлијих периода нема непосредне комуникације између топлог и хладног ваздуха тако да се лед задржава и преко летњих месеци. На жалост, последњих година сусрећемо се са све топлијим зимама тако да су количине леда и снега у овој јами знатно испод просека у односу на неке раније периоде.</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDPlOp5OYvHM1iZIMKFYQRE4otWAE0vYDyazi9sLJfjnk4W1xVCFp_YIC4JAzo4TVS-iQcmtim6IMnnISOOxv_epVvnptwMLMOI9jcdYn33PRPVnGP-lXosHalSiS2iULRbJG8OSvy1ng/s1600-h/IMG_1228.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDPlOp5OYvHM1iZIMKFYQRE4otWAE0vYDyazi9sLJfjnk4W1xVCFp_YIC4JAzo4TVS-iQcmtim6IMnnISOOxv_epVvnptwMLMOI9jcdYn33PRPVnGP-lXosHalSiS2iULRbJG8OSvy1ng/s400/IMG_1228.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403301476847509090" /></a>Спуштање ужетом ка дну јаме</p><p> <br /><br />Леденица се налази североисточно од највишег врха Тупижнице, на надморској висини од око 1060м, а дубина јој је 27м. Леденица има два јамска улаза који су одвојени каменим мостом. У средишњем делу јаме постоји и не тако мала дворана, пречника 20 а висине 6 метара, у чијим деловима у време наше посете је било доста ледених сталагмита и сталактита, који су настали леђењем процедних вода у јами. На самом дну јаме својом грациозношћу одушевљава ледени салив висок преко 7 метара. </p><p><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFnQJfcp4fJhwZspxxBv7ZwGpWLjWjs1GEG-pErgVidpBtbscwp4S8vL5f8eYOzvrPl7uIF_0S-1ihGuRAN0NcRjQkZBj7PUh-e9LMnFdpzEP6IPz6Cq9WjdNJZ4WiOlRS3zTw1oCUSDs/s1600-h/IMG_1231.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFnQJfcp4fJhwZspxxBv7ZwGpWLjWjs1GEG-pErgVidpBtbscwp4S8vL5f8eYOzvrPl7uIF_0S-1ihGuRAN0NcRjQkZBj7PUh-e9LMnFdpzEP6IPz6Cq9WjdNJZ4WiOlRS3zTw1oCUSDs/s400/IMG_1231.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403301475210382018" /></a><br /></p><p align="center">Ледени салив на дну јаме</p><p><br /><br /> Иначе, Леденица је само једна од неколико јама на овој кречњачкој планини у којој су запажене наслаге леда. Јама на Тупижници, и уопште леденица, овде има још, неке су истраживане, а неке тек чекају на истраживаче ових подземних простора који плене монументалношћу.</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOUtWjhgggxxqwaA8xe4DSgCz09vPo5OLNQg1IDX2jL1a1R7b3aqAGe8kgp6nifh-TDIl5ECI2A-LlFG11akFZ4lwHP0_QpMeMBiGvX4ng4yMuwADbxuhgUjK8VOe0YLdwGmV5TzrYAtU/s1600-h/IMG_1252.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOUtWjhgggxxqwaA8xe4DSgCz09vPo5OLNQg1IDX2jL1a1R7b3aqAGe8kgp6nifh-TDIl5ECI2A-LlFG11akFZ4lwHP0_QpMeMBiGvX4ng4yMuwADbxuhgUjK8VOe0YLdwGmV5TzrYAtU/s400/IMG_1252.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5403301467254487506" /></a>Пењање ка излазу из Леденице<br /></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-73485320798911527322009-11-11T10:05:00.001-08:002009-11-11T10:46:26.131-08:00Девојачка пећина, Подгорац, 02.01.2009.<div align="left"><br />Ништа слађе него добро разгибавање после новогодишњих баханалија, кркања, ића и пића - 2.јануар 2009.год. је представљао логични наставак наше претходне посете овом, како се некада мислило, релативно простом спелеолошком објекту. Још током снежног новембра 2008.год., САИСчани су се запутили у лагану шетњу клисуром Велике реке код села Подгорац, на пола пута између Бољевца и Бора. Успутна станица била је и Девојачка пећина (Гаура Фећилор, како је локални живаљ од вајкада назива), краћа пећина на једној од клисурастих страна подно једног стеновитог одсека.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-iJu-zFlHXYkokpTAfjT20KA53xDQWD6bAP1x5RPFLepm0GwpJnKRXes53DJuHJNZaDfzQmXcl-9-boLo8WkLlbJnsF-qOa7Kmv1pgZO2YPnUCOU5gmmeJ3IGvyZR4myDmUHL23MwsJM/s1600-h/IMG_2902.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-iJu-zFlHXYkokpTAfjT20KA53xDQWD6bAP1x5RPFLepm0GwpJnKRXes53DJuHJNZaDfzQmXcl-9-boLo8WkLlbJnsF-qOa7Kmv1pgZO2YPnUCOU5gmmeJ3IGvyZR4myDmUHL23MwsJM/s400/IMG_2902.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402916877431322210" /></a><br />Узани улаз у Девојачку пећину<br /><br /><br />Иначе, информације које смо тада успели да прибавимо о овој, чинило се, изворској пећини, описивале су је као крашки објекат дужине од свега 50ак метара са једном лепом пећинском двораном испуњеном накитом. У то смо се уверили још том приликом, о чему сведоче и фотографије.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjP9zNp_mSjuMxcmeLQlaXZqzq6ohRE2W0d8WKR4Aa2aYQJljKNyXaE86ayrKVGuh_gRN8meisSgG5X5GHvanbsLifII8vM8EPF0Gf8XOin4p3mLOEPvK0UWxoAJsZCUhXdrI5M3x24qtI/s1600-h/DSCF2358.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjP9zNp_mSjuMxcmeLQlaXZqzq6ohRE2W0d8WKR4Aa2aYQJljKNyXaE86ayrKVGuh_gRN8meisSgG5X5GHvanbsLifII8vM8EPF0Gf8XOin4p3mLOEPvK0UWxoAJsZCUhXdrI5M3x24qtI/s400/DSCF2358.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402916886648846162" /></a><br />Стубови у улазној дворани<br /><br /><br />Међутим, требало је проверити информацију добијену из различитих извора, а до тад необјављену у стручној литератури - говоркало се да пећина у својим недрима брижљиво крије и наставак, раније непознат стручној јавности. Испоставило се да су гласине биле основане - при крају велике дворане, готово високо при таваници, налази се нека врста терасе до које се не тако лако може доћи пењањем уз један од зидова. Та препрека је том приликом савладана и утврђено је да пећина има вертикални наставак. Како том приликом нисмо носили ништа од ужади и опреме за вертикално пећинарење, силазак у јамски део пећине је одложен за неку другу прилику.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLvrvToCRC3Hx08_XyVckRi2hdNxcpqbOSqJ8IMerYerHeetVQVC2jd0oqYX-rUV37C13CXm5b-h1puPJYGs8n-uXNvOesHIsyFxV65WD-kemUbjlt8V5-g3f4Q18UysMJOqm8S2SvZpw/s1600-h/DSCF2361.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLvrvToCRC3Hx08_XyVckRi2hdNxcpqbOSqJ8IMerYerHeetVQVC2jd0oqYX-rUV37C13CXm5b-h1puPJYGs8n-uXNvOesHIsyFxV65WD-kemUbjlt8V5-g3f4Q18UysMJOqm8S2SvZpw/s400/DSCF2361.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402916883197119458" /></a><br />Језерце са водом<br /><br /><br />Испоставиће се да се прилика указала тек у новој 2009.години - на самом њеном почетку. Са -5с колика је напољу била температура, ушли смо у претоплих +10, колико је било у самој пећини. Милина за рад, уживање и фотографисање у пећини.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbxQ6Bunev-Nhi9rjTroUYekz33e3fz3qFt27FBTRKILD9N0LWkH-bpIHd4INhzRVI06Ndlt9O4hY6eqYKBVI-8e6Fo4YjJECYRTqdwVibl52tLCHXeb7r-Sh5edYorF7RketEXxNVTgk/s1600-h/DSCF2357.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbxQ6Bunev-Nhi9rjTroUYekz33e3fz3qFt27FBTRKILD9N0LWkH-bpIHd4INhzRVI06Ndlt9O4hY6eqYKBVI-8e6Fo4YjJECYRTqdwVibl52tLCHXeb7r-Sh5edYorF7RketEXxNVTgk/s400/DSCF2357.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402917594867755074" /></a><br />Криви торњеви у Пизи, овај, Подгорцу<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6rZPkOyfBaoSu2DEDkoQubMgmE8ziKsOwgNpcBDSHZzlUa0e1uo88S12_f7lnfHH0gUUXBgaCRKEEEmeChXuyh_UKm9m0hL74gnaV53D2OQS8inlQhPyAJ2zqBxuExKZHZIHy1sAsmd4/s1600-h/IMG_6179.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6rZPkOyfBaoSu2DEDkoQubMgmE8ziKsOwgNpcBDSHZzlUa0e1uo88S12_f7lnfHH0gUUXBgaCRKEEEmeChXuyh_UKm9m0hL74gnaV53D2OQS8inlQhPyAJ2zqBxuExKZHZIHy1sAsmd4/s400/IMG_6179.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402916878490991090" /></a><br />Новица га “цени”<br /><br /><br />Пут до јамског дела пећине, који износи неких 50ак метара дубине (како смо у међувремену сазнали од спелеолога Завода за заштиту природе који су вршили мерења у том делу) и скоро 200м дужине (дакле не превише, али довољно да задовољи новогодишње апетите!) водио је преко поменуте терасе високо у плафону коју смо уз помоћ ужета овога пута са лакоћом савладали. У продужетку се морало пузити по расквашеној глини да би се кроз један теснац дошло до мале вертикале, која се каналом високим 10ак метара надовезује на вертикално гротло друге вертикале.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZL_FyMmPgm-IehP9RbQL3WCnBo_oPy_KPLfYZPJvJLBo8w9rcTzqxjxukndVgBfwI83M5LR38xPJfRQLGxlG2uLhIgKMMyOipYurPvDdFV3iFl6LvfyFwnslfja5lHuFOxsvaWHysXq4/s1600-h/IMG_6200.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZL_FyMmPgm-IehP9RbQL3WCnBo_oPy_KPLfYZPJvJLBo8w9rcTzqxjxukndVgBfwI83M5LR38xPJfRQLGxlG2uLhIgKMMyOipYurPvDdFV3iFl6LvfyFwnslfja5lHuFOxsvaWHysXq4/s400/IMG_6200.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402916873265534082" /></a><br />Тераса води кроз уске пролазе до јамских делова пећине<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjThbL9BH-oqfUTZM2LQNWDZvkVDJHzLDIOuyVARWOX4jILI901t3pw30Yg-uS9bgS9pgoDsa1HgJn_BLRaHMh8lb-IlfRsg83bPwaBfeuDjiknteo8gmlAv-7uHyrjz2I7zFIz6Gh7zWk/s1600-h/IMG_6203.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjThbL9BH-oqfUTZM2LQNWDZvkVDJHzLDIOuyVARWOX4jILI901t3pw30Yg-uS9bgS9pgoDsa1HgJn_BLRaHMh8lb-IlfRsg83bPwaBfeuDjiknteo8gmlAv-7uHyrjz2I7zFIz6Gh7zWk/s400/IMG_6203.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402915655001560578" /></a><br />На првој вертикали<br /><br />Сама вертикала није превелика, нешто мање од 20м, али је занимљиво то што се налази на половини висине импресивне кружне јамске дворане. Ова дворана је висока и до 40м, а са њених се страна величанствено спуштају масивни саливи и драперије готских облика, подсећајући на какве џиновске оргуље. Дно јаме и зидови су прекривени глином али и саливима, а на поду дворане има и малих стубова и сталагмита.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi0yldCXX4UYSoc9xBfSGG7OapaoYYxaofm0_qT1aQsvsH5vXHghE-ELj0WH8jvbNPCJ94EM27sEVPGTyMkUsPsPf3zMDDKp9Pl51QinHK8ozm4Ay1HCJXFsaEPIMYzcxcGPgC1mZ2Eoms/s1600-h/IMG_6215.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi0yldCXX4UYSoc9xBfSGG7OapaoYYxaofm0_qT1aQsvsH5vXHghE-ELj0WH8jvbNPCJ94EM27sEVPGTyMkUsPsPf3zMDDKp9Pl51QinHK8ozm4Ay1HCJXFsaEPIMYzcxcGPgC1mZ2Eoms/s400/IMG_6215.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402915656001863682" /></a><br />Богати зидови јамске дворане<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjob5obqpNCow0UkjBV6QYmtDvrNjj7iLWX21ytV4BEbPkbV1SaWPxbupnh_JUx8hRJdMUo4Ii5yROFEG-J4cGz9x4Avklc4KgOlVO7hUAS5XLbtl4o01lTvuWoyzag7vNGWPskg5lzu44/s1600-h/IMG_6219.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjob5obqpNCow0UkjBV6QYmtDvrNjj7iLWX21ytV4BEbPkbV1SaWPxbupnh_JUx8hRJdMUo4Ii5yROFEG-J4cGz9x4Avklc4KgOlVO7hUAS5XLbtl4o01lTvuWoyzag7vNGWPskg5lzu44/s400/IMG_6219.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402915645322297058" /></a><br />Како запросити сталагмит - ћутање је знак одобравања<br /><br />Јамски део се каскадно надовезује на узани канал који превисно води до вертикале од 25м, где смо употребили спитове спелеолога поменутог Завода који су овде очигледно не тако давно били. Занимљиво је било приметити да је на зиду канала било потписа људи који вероватно нису били спелеолози - то смо закључили и по трагу од челичне сајле дубоко урезаном у тврђу глину на претходној вертикали (тзв.трагачи за златом су познати по коришћењу таквих средстава, тако да се вероватно ради о њима).<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiR0tbwUgH2wfsT24GRUABYh1ISrB-UpJ8-EqI7JfIrXeEn22WlPq5qtdOE_GVWOSWiHkAvTKDQWIW2fqS2L2gmZ2d6TIBhYmKyu6fGKeWIhCMYQcHSaek36TpZc2dII3IgXy521LX_FEg/s1600-h/IMG_6237.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiR0tbwUgH2wfsT24GRUABYh1ISrB-UpJ8-EqI7JfIrXeEn22WlPq5qtdOE_GVWOSWiHkAvTKDQWIW2fqS2L2gmZ2d6TIBhYmKyu6fGKeWIhCMYQcHSaek36TpZc2dII3IgXy521LX_FEg/s400/IMG_6237.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402915645401720658" /></a><br />Ваља поставити сидришта како треба…<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdYUkZmqqYq12TByF5_PSVZvMmaaNznmo8Qv2mmQHW6UdYz4VjemaWLdn_AsksXrmum_nlFrXC9YsXqoqN8SSWiESAaz9AzswhhPip35iBkOXidqg8YwWYI9i1FxXnu3VPsdStMiIc8ns/s1600-h/IMG_6244.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdYUkZmqqYq12TByF5_PSVZvMmaaNznmo8Qv2mmQHW6UdYz4VjemaWLdn_AsksXrmum_nlFrXC9YsXqoqN8SSWiESAaz9AzswhhPip35iBkOXidqg8YwWYI9i1FxXnu3VPsdStMiIc8ns/s400/IMG_6244.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402915643253532066" /></a><br />…јер ово сидриште води до превисне вертикале<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgunNIlIoB4eH_5emQYoWjeIGI7lj8ZNeZSdDyxrz_wgXSetcDnmFC8rOHeCsZhzGTy4g2BLgDv8xy-n4b13WQu6_Ooap8y2qk8RHlulEKPHHLFLORxrScLIiGAQ3Dr-gThhLLYxv691wY/s1600-h/IMG_6277.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgunNIlIoB4eH_5emQYoWjeIGI7lj8ZNeZSdDyxrz_wgXSetcDnmFC8rOHeCsZhzGTy4g2BLgDv8xy-n4b13WQu6_Ooap8y2qk8RHlulEKPHHLFLORxrScLIiGAQ3Dr-gThhLLYxv691wY/s400/IMG_6277.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402913704968513954" /></a><br />На дну последње вертикале, зидови прошарани разнобојним калцитом<br /><br />Елем, наредна јамска дворана је такође импресивна и висока, а завршава се, чини се, силазним узаним каналом запуњеним дробином и глином. Међутим, испоставило се да овој пећини-јами ту није крај. У супротном зиду дворане, у једном узаном процепу, јаким осветљењем са лампе се назирала у плафону некаква дворана, или бар огроман празан простор. Како је процеп био веома узак, а саливи који чине зидове процепа су чисти и неукаљани, претпоставили смо да туда нико до сад није покушао да се успење. Штемовањем салива, куцањем помоћног спита и коришћењем и најмање избочине у зиду уз помоћ гуртни и прусика, Хари је успео да се уз много муке некако успење уз овај процеп, и изађе у поменуту дворану у коју до сад људска нога крочила није. Иако смо се надали да дворана води даље, било вертикално било хоризонтално, дворана представља вероватан крај овог дела пећине. Знатне је висине, преко 25м - једино се у таваници назиру обриси потенцијалних доточних канала. Авај, до њих је веома тешко доћи, јер су зидови јамске дворане готово вертикални. Ко зна - можда ти горњи канали отварају неко ново поглавље у историји ове подземне лепотице.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOsgHs6bddGIZm9mmAjBQXytweNKWFvMsdDbn6m3YIclK6H-bNJKdRjN0TlQhyhn-AoAOklyRcdPpSfwT4JcONJLJ7rnHEJKeo9NS8y_Li5KbOXwB7vEUM4sU-njdivqB3LXU3rBsuWAk/s1600-h/IMG_6278.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOsgHs6bddGIZm9mmAjBQXytweNKWFvMsdDbn6m3YIclK6H-bNJKdRjN0TlQhyhn-AoAOklyRcdPpSfwT4JcONJLJ7rnHEJKeo9NS8y_Li5KbOXwB7vEUM4sU-njdivqB3LXU3rBsuWAk/s400/IMG_6278.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402913699777826818" /></a><br />Вертикални теснац који води до нове дворане<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjb8R0CjQMcyUUxWbL4VtBqflL-ZFSmDW_jszhTxN343AsYUTvnWyTYzX4qFJuTkgmB5EXOILT0EYZxpGJ3mfcN6_isFPpJzbAnSunArOa3OvcOcnsSPsVzOzh03oS90QhZ2Mbr5-CGIeE/s1600-h/IMG_6328.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjb8R0CjQMcyUUxWbL4VtBqflL-ZFSmDW_jszhTxN343AsYUTvnWyTYzX4qFJuTkgmB5EXOILT0EYZxpGJ3mfcN6_isFPpJzbAnSunArOa3OvcOcnsSPsVzOzh03oS90QhZ2Mbr5-CGIeE/s400/IMG_6328.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402913700052865234" /></a><br />Повратак назад уз уже (у позадини: улаз у пут ка процепу)<br /><br /><br />Још једна особеност овог објекта јесте бобичав, корални накит на појединим јамским зидовима, што се не среће баш често у пећинама.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgD8GGL-is2jCRVV2UsxyC0m5HFxI2nnZEw2b5vp9ev7EowXGcS_IniW2fJmPEPlCrHVfGx-Iyt9IwkMAtzobsHOR3Z6oT7rs3zuYRmkKF3eiyXIFVteaW1jhI4ZfM8otylrgqXBk4G-uQ/s1600-h/IMG_6337.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgD8GGL-is2jCRVV2UsxyC0m5HFxI2nnZEw2b5vp9ev7EowXGcS_IniW2fJmPEPlCrHVfGx-Iyt9IwkMAtzobsHOR3Z6oT7rs3zuYRmkKF3eiyXIFVteaW1jhI4ZfM8otylrgqXBk4G-uQ/s400/IMG_6337.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402913697012187186" /></a><br />Све што је лепо кратко траје… мора се назад у главну дворану, на вечеру…<br /><br /><br />Било како било, овакав изглед овог спелеолошког објекта окарактерисаће је ипак не као изворску пећину, како се то некад мислило, већ радије као понорску јаму.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIDZZ493QCIj6Cl8IJf01vuwVKwW9jnLP-RJEEb6IoKAV-dX_SrPLpJw5HG_5ZStOHiR8mnTT61gAAwiEdSKVt9fSMJ5igBmQdYfkQA7TF94c-77aa3I7HigKGoAzKXJNq1I6MOh_XiGE/s1600-h/IMG_6352.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIDZZ493QCIj6Cl8IJf01vuwVKwW9jnLP-RJEEb6IoKAV-dX_SrPLpJw5HG_5ZStOHiR8mnTT61gAAwiEdSKVt9fSMJ5igBmQdYfkQA7TF94c-77aa3I7HigKGoAzKXJNq1I6MOh_XiGE/s400/IMG_6352.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402913692833182130" /></a><br />…и на крају мора да се добро крка, јер пећинарење зна да исцрпи чоека…</div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-51934270480230231002009-11-11T09:51:00.000-08:002009-11-11T10:03:03.821-08:00Давидов Пропаст, Тупижница, 22.06.2008.<div align="left"> <br /><br />Давидов Пропаст је, за сада, најдубља позната јама на лепотици Тупижници (1160м). Јаму је први истраживао још далеких 60-их година прошлог века надалеко чувени Милутин Вељковић, човек који је познат по петнаестомесечном боравку у Самар пећини код Сврљига (види линк са стране!). Његова пионирска истраживања су дала прва сазнања о овој “јами без дна”, описавши је као јаму дубоку око 100м. Милутин је у та времена силазио у јаму уз помоћ челичних сајли и чекрка. Каснија истраживања зајечарских спелеолога, као и Предрага Ђуровића и Драгана Нешића током 80-година, дала су нешто прецизније податке о генези јаме као и о “прецизној” дубини од око -81м.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMaOqhXbpXfkioleWOyDV8HN6AMOk3SZt3FJiJ2rNpXOxbpnSeyLSCi6vQWjJL5r56WPatqNV3_WEx5Z3DUsWX0se5z7JttwcNUtBCsGB2iHStAQDui-zm8twvltjvZuvTeLMd0bj5uwg/s1600-h/IMG_2784.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgMaOqhXbpXfkioleWOyDV8HN6AMOk3SZt3FJiJ2rNpXOxbpnSeyLSCi6vQWjJL5r56WPatqNV3_WEx5Z3DUsWX0se5z7JttwcNUtBCsGB2iHStAQDui-zm8twvltjvZuvTeLMd0bj5uwg/s400/IMG_2784.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402907345997621010" /></a>Падине планине Тупижнице<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbB2A983Cch5blLUGvJB5PJ1Z2LtD44JOzfVFskYTFKkHdev59WOLYTfnIRpjUDam_Xm1256xJxlei1tAvg8jX1gNQsdV0W-uBemAJ0oSJpEtJknm8XHOvrfDL73Nc1Vx-J5__lQya0GY/s1600-h/IMG_2811.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbB2A983Cch5blLUGvJB5PJ1Z2LtD44JOzfVFskYTFKkHdev59WOLYTfnIRpjUDam_Xm1256xJxlei1tAvg8jX1gNQsdV0W-uBemAJ0oSJpEtJknm8XHOvrfDL73Nc1Vx-J5__lQya0GY/s400/IMG_2811.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402907342038132082" /></a>Припреме за силазак у пропаст<br /><br /></div><div align="left">Наша посета овој јами се, изгледа, дешава након 20 година од последње познате посете овоЈ “пропасти”, како народ од вајкада назива вертикалне “бунаре” у земљи. Трочлана екипа, уз вођство водича, Драгана - Неше - Нешића, извршила је опремање јаме и докуцавање неопходних спитова у стени, јер су спитови који већ постоје у јами стари преко 20 година.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIHBFlKiKYnL7jvohDfLb9ghkTa-xK68UbvS1QFsvfX2cLYHvlIiNEY3-Zp8XSzRLWz54y0ZMYZ-Xyir1YJx8Go-7NPMFIEtsMe4Iiyc_8l6NGKlVewVMT6mArmuxg-rTjqWu34Ar9_9Y/s1600-h/IMG_2823.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIHBFlKiKYnL7jvohDfLb9ghkTa-xK68UbvS1QFsvfX2cLYHvlIiNEY3-Zp8XSzRLWz54y0ZMYZ-Xyir1YJx8Go-7NPMFIEtsMe4Iiyc_8l6NGKlVewVMT6mArmuxg-rTjqWu34Ar9_9Y/s400/IMG_2823.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402906874239340530" /></a><br />На улазној вертикали<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhw43hgaxykhhStcD4_DoTmys3UEpqdWLezLI0graVu6GBL10OiscXbjnCHdzzfH3B_Cwsi5qWYCEvyQ6vxWsJmpbxZgFZ5vlQt-lSyMvtaVCrHFOhCkekpNxr9uLphyphenhyphengACd9vauWiPUIs/s1600-h/IMG_2831.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhw43hgaxykhhStcD4_DoTmys3UEpqdWLezLI0graVu6GBL10OiscXbjnCHdzzfH3B_Cwsi5qWYCEvyQ6vxWsJmpbxZgFZ5vlQt-lSyMvtaVCrHFOhCkekpNxr9uLphyphenhyphengACd9vauWiPUIs/s400/IMG_2831.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402906873622778834" /></a><br />Куцање спита за сидриште</div><div align="left"><br /><br />Што се тиче самог изгледа јаме, након улазне вертикале од око 20 метара, силази се на косу полицу препуну расквашене земље и лишћа. На крају уске полице налази се гротло другог дела јаме - улаз у велелепни “хангар” дубине преко 50 метара, ширине двадесетак а дужине 40 метара. Сама дужина превисне вертикалне низ коју је се потребно спустити ужетом је преко 40 метара. По спуштању на дно, налазимо се у гомили обрушеног камења, тзв. сипара, низ који се силази до најниже тачке јаме, - 81м. Што се тиче пећинског накита, зидови су углавном обложени влажним саливима, а на самом дну јаме има мањих стубова, сталагмита. Лепотом и необичношћу се истиче велики подна формација, налик на какав округли олтар.</div><div align="center"><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIomxpwOytloHT2HEvmsifFvpqdBpxFlAHOjG9wPiZV-nCAZILrTzekUkkNZoasc9K53s-7iKPilfWwk46lA38U3wTwtwTYMzbMnnLni2S5lqr3OHve0wW-PgYef4-HFQwBtu0H0IlyUA/s1600-h/IMG_2891.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIomxpwOytloHT2HEvmsifFvpqdBpxFlAHOjG9wPiZV-nCAZILrTzekUkkNZoasc9K53s-7iKPilfWwk46lA38U3wTwtwTYMzbMnnLni2S5lqr3OHve0wW-PgYef4-HFQwBtu0H0IlyUA/s400/IMG_2891.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402906867710514802" /></a><br />Подна формација на дну јаме<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhFH44WHRMD-J4qLrk-FRiTZIQDkuMXpDHE-JVVx6r4_3SAYUMxmVNztKbXO-hHfD-rcS2A-7xYB-DOSJvVtAZ7K_H26hjQx7G9PEgnRs-7ODwXTQX2SB5VEDAj08zT1Zi8Br0py0duv9s/s1600-h/IMG_2902.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhFH44WHRMD-J4qLrk-FRiTZIQDkuMXpDHE-JVVx6r4_3SAYUMxmVNztKbXO-hHfD-rcS2A-7xYB-DOSJvVtAZ7K_H26hjQx7G9PEgnRs-7ODwXTQX2SB5VEDAj08zT1Zi8Br0py0duv9s/s400/IMG_2902.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402906864808181682" /></a><br />Природа-вајар и спелеолог</div><div align="left"><br /><br />Како било, замислили смо се над чињеницом да је старом вуку Милутину било заиста потребно доста храбрости спустити се у овакво гротло без озбиљније техничке опреме, у време када је развој спелеолошких помагала тек био у повоју. Свака му част на храбрости, ентузијазму и настојању да расветли тајне које природа тако љубоморно чува.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirNf6Xszyb6A9eTD9nzetLHRQuz3wJ6jqvunELzFm20mjYwd0gq2HZjB-XXqBIFslZgueNmD-F0k2L3-z8oHPNwrdIqDb01nPnKpykF9dEO-LLUCZSmWPDdjyGYA67stKtA4r7anFK0Nk/s1600-h/IMG_2924.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirNf6Xszyb6A9eTD9nzetLHRQuz3wJ6jqvunELzFm20mjYwd0gq2HZjB-XXqBIFslZgueNmD-F0k2L3-z8oHPNwrdIqDb01nPnKpykF9dEO-LLUCZSmWPDdjyGYA67stKtA4r7anFK0Nk/s400/IMG_2924.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402906859900629538" /></a><br />Ка излазу из 40-метарске вертикале уз помоћ ужета</div><div align="left"><br /><br />Давиде, до скорог виђења!</div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-81743706763150620952009-11-10T04:11:00.001-08:002009-11-12T15:33:05.311-08:00Јама у Ланишту, Мироч, 1.5.2008.<div align="left">Планина Мироч у својим недрима крије многе тајне. Мало ко зна да се у суштини ради о крашкој површи испресецаној многим вртачама у којима скривено леже јаме-понорнице и пећине. Управо у једној од вртача налази се Јама у Ланишту, једна од најдубљих јама Србије (-277м, тек нешто „плића“ од Дубашничке јаме на Кучају).</div><div align="center"><br /> <br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAKf5Ca_GPQYNooF9-xN7DDFdi7pXY4raKWLkPUUtG_0KJLgNKiXK3zmjiKBtMTEWNjgJRmhUUsGiq_0ATtFqjK2zPtsdIhpApNOwLX_bqFSBlLvuR2PfqRZSt1zeJH5GeptjN_sovrJ0/s1600-h/IMG_2101.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAKf5Ca_GPQYNooF9-xN7DDFdi7pXY4raKWLkPUUtG_0KJLgNKiXK3zmjiKBtMTEWNjgJRmhUUsGiq_0ATtFqjK2zPtsdIhpApNOwLX_bqFSBlLvuR2PfqRZSt1zeJH5GeptjN_sovrJ0/s400/IMG_2101.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402449132470622290" /></a><br />Екипа: Хари, Роберт, Новица, Младен, испред школе у месту Копана Главица<br /></div><p>Поменута јама је била поприште жестоког окржаја између млађаних и не-тако-зелених пећинара САИСа и њиховог инструктора, прекаљеног пећинског гуруа, Роберта Мишића. Шалу на страну, ова акција представљала је завршни део основног спелеолошког курса са тројицу наших чланова (остали су били спречени да дођу) у те празничне првомајске дане. Резултат окршаја био је: курс успешно положен, а дубина у јами до које се дошло – око -150м (у складу са количином ужета које смо понели и расположивог времена).</p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWQYaEPk9LUecgoB91koRw-1MziNen3tsti0xxHiVa06o2OIYdSnqp-w327G3rpgetcuNsEt_5hKYt5jbz0-iY9j1_kzzuH1XD1eNKg7OJeRxxWxBeuk680ZaQ8ysHqwOa2shsyUS7EdY/s1600-h/IMG_2115.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWQYaEPk9LUecgoB91koRw-1MziNen3tsti0xxHiVa06o2OIYdSnqp-w327G3rpgetcuNsEt_5hKYt5jbz0-iY9j1_kzzuH1XD1eNKg7OJeRxxWxBeuk680ZaQ8ysHqwOa2shsyUS7EdY/s400/IMG_2115.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402449125315208210" /></a><br /><p align="center">Инструктор опрема прву вертикалу у јами</p><p></p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKVJA8lMZrmgLdoFcL0pTkLLOwOXyXP879cGPacX5qFHiFcFBinQFzsvyTAoludCLzkY6sD8-2AbDFhAARJOCgv62B8FgyhbsT6EOdswtlf7GkPkF8U88gHMpekvJ_4OlsPuT_rTiggsA/s1600-h/IMG_2118.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKVJA8lMZrmgLdoFcL0pTkLLOwOXyXP879cGPacX5qFHiFcFBinQFzsvyTAoludCLzkY6sD8-2AbDFhAARJOCgv62B8FgyhbsT6EOdswtlf7GkPkF8U88gHMpekvJ_4OlsPuT_rTiggsA/s400/IMG_2118.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402449120392536322" /></a>Новица се припрема за вертикалу</div><p><br /></p>Иначе, што се тиче саме јаме, она је каскадног типа. Спуштање у дубину се одвија преко не толико великих вертикала, али често са доста пужења, провлачења, што додатно отежавају транспортне вреће са ужадима. Од половине овог амбиса почиње и срамежљиви водени ток, који се на једној 20-метарској превисној-бунарској вертикали претвара у прави мали водопад, што нам је не отежавало силазак, већ чинило угођај јачим, динамичнијим и за око и душу – прелепим.<p><br /></p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhn4wl6d_FIRkkpeQx8PQiwGnp-DemmYUTnV3H0qC2MIPiVbJOMDE7nvDQcwG9rydZjCvM20MPEZwgrURTpitCBotp8txF-8bvO9nXj19sJQ6aAOuH9NyqD9g3t7X0A1imwP2j-Nbw-Z3w/s1600-h/IMG_2130.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhn4wl6d_FIRkkpeQx8PQiwGnp-DemmYUTnV3H0qC2MIPiVbJOMDE7nvDQcwG9rydZjCvM20MPEZwgrURTpitCBotp8txF-8bvO9nXj19sJQ6aAOuH9NyqD9g3t7X0A1imwP2j-Nbw-Z3w/s400/IMG_2130.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402448219442165074" /></a>Узани канали у јами са поточићем…</div><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrFUhT-q7z3c0L2uKIw2XI167DThbq64VeS8rHH9e55VJm87qicSLUQDXdBbJPdvp6oLeNc7ljzoxJSnxK_9HGtlUbp08PbJ2RaYqWSGlf3w_W5LWEo7TWAeaeWDhO-5oJthnGy4OrH28/s1600-h/IMG_2131.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrFUhT-q7z3c0L2uKIw2XI167DThbq64VeS8rHH9e55VJm87qicSLUQDXdBbJPdvp6oLeNc7ljzoxJSnxK_9HGtlUbp08PbJ2RaYqWSGlf3w_W5LWEo7TWAeaeWDhO-5oJthnGy4OrH28/s400/IMG_2131.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402448218019379234" /></a>…воде до вертикале, где се пакује уже у десендер за…<br /></div><div align="center"></div><div align="center"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhliYdADoQaqbiZFdbf69kw2tB2zjghsByAaK9bUWZ6ExlMLJNshENPHmSppRA_b5XhGv8OsHZpi3o47F9FkFGXy8EZk0d92MoYAdvemAvSmeadDpHu3jUW66kio49gYOmLvfkn2yP_BpY/s1600-h/IMG_2133.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhliYdADoQaqbiZFdbf69kw2tB2zjghsByAaK9bUWZ6ExlMLJNshENPHmSppRA_b5XhGv8OsHZpi3o47F9FkFGXy8EZk0d92MoYAdvemAvSmeadDpHu3jUW66kio49gYOmLvfkn2yP_BpY/s400/IMG_2133.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402448212997869122" /></a>…спуштање у таму уз голицање малог водопада по шлему и раменима</div><p><br /></p>Иначе, у овом објекту нема толико пећинског накита, барем у овом делу који смо посетили, зидови су углавном извајани током подземне речице, углачани и местимично оштри. Пошто нам је доста времена одузимало опремање јаме помоћу ужади (у јами су већ постављена вештачка сидришта – спитови), као и распремање, није било много времена за фотографисање у самом објекту. Петочасовна акција успешно је окончана, и можемо само да жалимо што није било довољно времена и неопходне ужади да екипа оде на само дно јаме, и постави свој дубински рекорд.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUXHoTLrF3xvlKFN22qmwWBi-mCAusnzs26OrPQtXzBWVnzw3BwkJXAKzYIIwLpZxZXJsV9HzOSHQh9GkGhLSKS9yNOeLa7CbNDdjOw_3rDJqZrPmXR1zTQ26RzgAnlYn_v40jGJsRmxs/s1600-h/IMG_2146.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUXHoTLrF3xvlKFN22qmwWBi-mCAusnzs26OrPQtXzBWVnzw3BwkJXAKzYIIwLpZxZXJsV9HzOSHQh9GkGhLSKS9yNOeLa7CbNDdjOw_3rDJqZrPmXR1zTQ26RzgAnlYn_v40jGJsRmxs/s400/IMG_2146.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402448207654267570" /></a><br /><p align="center">Мокра, уморна и срећна екипа након акције</p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7-M6HaG7C6cminvUV6Qzh9oa-x526SIokZkmHx-XmhFILlebsGicNLquTLwQ03Flh64kJRt_J9OGTBuYof6WGdjFSuYWsgCnilIszzAjY3W1Aa-AUvHib8THigrUCaUYeJ8_PqaX6ryM/s1600-h/IMG_2150.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7-M6HaG7C6cminvUV6Qzh9oa-x526SIokZkmHx-XmhFILlebsGicNLquTLwQ03Flh64kJRt_J9OGTBuYof6WGdjFSuYWsgCnilIszzAjY3W1Aa-AUvHib8THigrUCaUYeJ8_PqaX6ryM/s400/IMG_2150.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5402448209390543890" /></a><br />Јутарња магла над Мирочем и Дунавом оставља све без даха<br /></div><br />Екипа је ујутру, по изласку из јаме, ћаскала са колегама из клуба СОБ, који су у међувремену дошли у овај крај ради обуке, и кренула назад путем Зајечара, односно, Књажевца.Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-67317697621851375152009-11-07T00:51:00.000-08:002009-11-11T10:58:19.384-08:00Лазарева пећина, српска Нова година 2008. <br /><p>Уочи српске Нове године, у сарадњи са колегама спелеолозима из АСАК-а (Академски спелеолошко-алпинистички клуб) из Београда, организована је тренажно-истраживачка акција у нашем најдужем и највећем спелеолошком објекту – Лазаревој пећини. После скорашњих мерења, дужина ове лепотице износила је нешто мање од 8.5 км, а пред истраживачима остало је, према неким проценама, најмање 2км канала које тек треба измерити и уцртати у план пећине. Нажалост, овог викенда нешто већи ниво реке у удаљеним деловима пећине спречио је екипу која је требало да мери, тако да су 12. и 13. јануар ове, 2008. године остали резервисани за разгледање, обилажење и фотографисање доступних делова пећине – осим (краћег) туристички уређеног дела, највећа пажња посвећена је деловима удаљеним више километара од самог улаза – некадашњем речном кориту, затим активном речном каналу, као и вишем хоризонту пећине који поседује пећински накит неисказиве лепоте.</p><p><br /></p><div align="left">Ево неколико фотографија туристичког дела у коме је недавно обновљена расвета:</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3KUQRqjBG-WXrYC45KEEEgMgo_y5gfePRJDTNZicFJ9Fowdooo5fAizYEcsVH0NqZVSyPxSJMVxEKM7ISUGGGzsyNOZoQjFYIt9dC71Zxj0tZR6io5f6T5nbwQcUG-l67NuZ6kAb9Xrs/s1600-h/DSCF0297.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3KUQRqjBG-WXrYC45KEEEgMgo_y5gfePRJDTNZicFJ9Fowdooo5fAizYEcsVH0NqZVSyPxSJMVxEKM7ISUGGGzsyNOZoQjFYIt9dC71Zxj0tZR6io5f6T5nbwQcUG-l67NuZ6kAb9Xrs/s400/DSCF0297.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401283077179561426" /></a><br />„Концертна дворана“ и игра сенки и таме</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1O438dLDAjtdoJg4U415RDb4skLWe4kNP4vnVsN29xLRMzjiBXjd7llqGO_Y95BMCWC-wuDfpV36BplWBiTi4c6TMPqb2f-9_UEhoXMUIC-RzvdpzxN1DWUKbrliUYY60KINiJrTMUuc/s1600-h/DSCF0285.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh1O438dLDAjtdoJg4U415RDb4skLWe4kNP4vnVsN29xLRMzjiBXjd7llqGO_Y95BMCWC-wuDfpV36BplWBiTi4c6TMPqb2f-9_UEhoXMUIC-RzvdpzxN1DWUKbrliUYY60KINiJrTMUuc/s400/DSCF0285.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401283080348751522" /></a><br />„Фонтана“ и околни саливи<br /><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgz2iGXr0gnetg9IS2aD3nRGlOGbFupmi_8qoKOWQi4jJbvR9QUENcWdyoRTvCmaEm6_yEiu28qcTA0WDxfPu5rzreoxA5md8TQje2XnYq2D2uiagg1lkDl7NpCfg-jkTWQzItSKRjrTG0/s1600-h/DSCF0309.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgz2iGXr0gnetg9IS2aD3nRGlOGbFupmi_8qoKOWQi4jJbvR9QUENcWdyoRTvCmaEm6_yEiu28qcTA0WDxfPu5rzreoxA5md8TQje2XnYq2D2uiagg1lkDl7NpCfg-jkTWQzItSKRjrTG0/s400/DSCF0309.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401283076129534258" /></a><br /></div><div align="center"><br />Велелепна „Дворана блокова“; десно – масивни сталагмит „Стогови“</div><div align="left"><br /><br />А ево и пар илустрација из тзв. новог дела Лазареве пећине који је спелеолозима био недоступан све до 2001.године када је прероњен, а касније и исушен речни сифон који је до тад спречавао даље напредовање. Углавном, после много провлачења, пењања, спуштања, мигољења, преласка преко омањег језера и некадашњег речног сифона, у коме је тренутна дубина воде не мања од 3м, улази се у фамозни нови део ове, како се показало, не велике, већ огромне пећине.</div><div align="center"><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMcKVLhC8NSCnPnX8DAeYgCLBjUHYIV984NumQXuO1hobIynH_xcX0mUvlRMOysa-rQH3BfA828U9a5y9uMyywxCg7HHkCgHLuxbnyiDtuw0xsvyOKV9STM7312x6k8NZWZrehujriYB4/s1600-h/IMG_0333.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMcKVLhC8NSCnPnX8DAeYgCLBjUHYIV984NumQXuO1hobIynH_xcX0mUvlRMOysa-rQH3BfA828U9a5y9uMyywxCg7HHkCgHLuxbnyiDtuw0xsvyOKV9STM7312x6k8NZWZrehujriYB4/s400/IMG_0333.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401287268172633218" /></a><br />Прелазак изнад „преполовљеног“ сифона:<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9aFRiKZUH5vPexg1TRrWd8AAUaGkl_zfk-j2PDhzvi_jiOGdzwdMEawNNSUk3fMxM_3axOtIphZ1MbRA1yMzlNpfaPR7EKmkrFTFLSw-fce9BsaKVKpiAbawOwl6HNG1zxaMaNeTRdqg/s1600-h/IMG_0367.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9aFRiKZUH5vPexg1TRrWd8AAUaGkl_zfk-j2PDhzvi_jiOGdzwdMEawNNSUk3fMxM_3axOtIphZ1MbRA1yMzlNpfaPR7EKmkrFTFLSw-fce9BsaKVKpiAbawOwl6HNG1zxaMaNeTRdqg/s400/IMG_0367.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401287268078584242" /></a><br />У некадашњем речном кориту</div><div align="left"><br /><br /><br />По преласку сифона, промаја која дува уским каналима престаје, а оштре и суве стене стидљиво прелазе у, наизглед, скромне облике накита најављујући улазак у некадашње речно корито. Овде се ради о проходнијем и по запремини знатно обимнијем каналу у коме највише има сталагмита и сталактита, али и салива и драперија разних боја. По дну самог канала су наслаге шљунка и камења необичне црно-светлуцаве боје:<br /></div><div align="left"></div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitwPXAD-g0xv3TBWnMJKJNUTTt8Ud7A9NxGab3pJe0kr3OcdxCuAiIjAKRfSK3lxe1jAbarY8nxOkR1yKVpeYYB3jLavCezoG0xlasGzSl-9_uewG4viXkkrb-uTIpi3zD90a2sgC0NB8/s1600-h/DSCF5627.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitwPXAD-g0xv3TBWnMJKJNUTTt8Ud7A9NxGab3pJe0kr3OcdxCuAiIjAKRfSK3lxe1jAbarY8nxOkR1yKVpeYYB3jLavCezoG0xlasGzSl-9_uewG4viXkkrb-uTIpi3zD90a2sgC0NB8/s400/DSCF5627.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401288261868407746" /></a><br />Ова тријумфална капија добила је назив „Двери“ (ако се не варам…)</div><div align="left"><br /><br />После готово једног километра напредовања кроз горе помињани канал, негде у даљини чује се хук реке. То је сигнал да се ускоро силази у активни речни канал, чије воде после много путешествија кроз подземље источног Кучаја избијају на врелу испред улаза у саму пећину. До реке се долази преко огромних камених блокова који су се у нека давна геолошка времена обрушавали са таванице. У овом делу пећине још увек је могуће напредовање кроз реку по принципу чизма-спелеолога-чува, и поред врло јаке струје. Првог дана акције дошло се до тзв. Црвеног кристала, занимљиве дворане препуне црвенкастог накита, која се налази нешто даље, узводније. Другог дана, међутим, одлучили смо се да посетимо огромни канал (виши хоризонт) који је крцат разноликим облицима пећинског накита тако да је на моменте непроходан. До поменутог канала долази се пењањем уз већ постављену инсталацију од ужади, а улаз се налази добрих двадесетак метара високо изнад реке која хучи.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjSN_X8sahYYqzds9SWCIjSmSbs678PwXQH62Qrl88g5PIv6jHadOUzMNrXlA_6ql800PJwqUqDQ0op-_Y4b_SfiiIbkmtp7mJtoBKV_KmHyNapzNf3orWZcLNrxk5DprhFQox39xXSBAg/s1600-h/IMG_0370.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjSN_X8sahYYqzds9SWCIjSmSbs678PwXQH62Qrl88g5PIv6jHadOUzMNrXlA_6ql800PJwqUqDQ0op-_Y4b_SfiiIbkmtp7mJtoBKV_KmHyNapzNf3orWZcLNrxk5DprhFQox39xXSBAg/s400/IMG_0370.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401287265357750530" /></a><br />Напредовање уз ужад ка вишем хоризонту<br /><br /><br />У овом каналу пећински накит је монументалне величине. Поједини облици – саливи, стубови и завесе – су висине по десетак и више метара у ходнику који је понегде широк и по двадесетак метара, тако да је фотографисање ових формација у свом пуном сјају и величини могуће само професионалним фотографима са добром расветом, стативом и квалитетном опремом. Оно што смо ми успели забележити изгледа овако:<br /><br /></div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnBVzAH3D4WdWuP7B_-nG0mKLX2RpbNeYnC5amnok_bf8NWEIj3yEkumwqgnGGZxqzvGk6tshoW8JG_-hXWijwNN0JElpy8TOicibBLYkBH4k_gkbNVboQZSXwhmQQVfNRCTure8aHmHI/s1600-h/IMG_0388.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnBVzAH3D4WdWuP7B_-nG0mKLX2RpbNeYnC5amnok_bf8NWEIj3yEkumwqgnGGZxqzvGk6tshoW8JG_-hXWijwNN0JElpy8TOicibBLYkBH4k_gkbNVboQZSXwhmQQVfNRCTure8aHmHI/s400/IMG_0388.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401285440293080610" /></a><br />…разнобојни орнаменти…</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQIGFErY6XsUHq7s6WhpMwoerCVwFMPuQ-RRuE1P7y6oLbWmz8-c9NL0c_KOeW3PUBWt_0fopnolBBH_78SwdMw8hcsiOxWKBhBj7ijZNYeuIaQamf1KCbtK79kuT0CP3PmISjdMPE_qs/s1600-h/IMG_0402.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQIGFErY6XsUHq7s6WhpMwoerCVwFMPuQ-RRuE1P7y6oLbWmz8-c9NL0c_KOeW3PUBWt_0fopnolBBH_78SwdMw8hcsiOxWKBhBj7ijZNYeuIaQamf1KCbtK79kuT0CP3PmISjdMPE_qs/s400/IMG_0402.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401285436933724482" /></a><br />…мало позирања…</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVodIi1KbKM1kpq2mW9aEOiyOygmXErB5QQwUYzuGW84c6bsamG7375pvR_ZL-fpfkLimQNG3NmdPxbes5Ex2al7aKrVCGZoF-aWlik4t0hfy9s5v-LFRiXqa94ewu6avqry2kpJBHY44/s1600-h/IMG_0434.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVodIi1KbKM1kpq2mW9aEOiyOygmXErB5QQwUYzuGW84c6bsamG7375pvR_ZL-fpfkLimQNG3NmdPxbes5Ex2al7aKrVCGZoF-aWlik4t0hfy9s5v-LFRiXqa94ewu6avqry2kpJBHY44/s400/IMG_0434.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401285429723186738" /></a><br />…крхки сталагмит-чачкалица висине око 2 метра….</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjWuTVqsR6D12KwcnRSCF0sc97Iz9rAWq3ysgG28hmXsOy-YHQbmqONGJxhgPUDmYx4vosdmuEsyAsQexbtTJObx8U_-XHX7_w_AchIo4s_ERv1pl6kr3sYqu4e47PVVKS2JxZv7yT3Sg/s1600-h/IMG_0436.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjWuTVqsR6D12KwcnRSCF0sc97Iz9rAWq3ysgG28hmXsOy-YHQbmqONGJxhgPUDmYx4vosdmuEsyAsQexbtTJObx8U_-XHX7_w_AchIo4s_ERv1pl6kr3sYqu4e47PVVKS2JxZv7yT3Sg/s400/IMG_0436.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401285425553085282" /></a><br />..све врви од лепоте и сјаја…</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgn-wd7sMzn1S4SEis3M_l8zw5chMz6epFBndn574xgcZ5tyuFUlYjyNVjD6I8FSYnyYVPkOMDqBbE7Tpre_h2ZA4vqklBBAVhqnL-rnRp3BCjBAFA_I_3nO1HLvQ0g5MKgUZ3lZpgW3YQ/s1600-h/IMG_0437.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgn-wd7sMzn1S4SEis3M_l8zw5chMz6epFBndn574xgcZ5tyuFUlYjyNVjD6I8FSYnyYVPkOMDqBbE7Tpre_h2ZA4vqklBBAVhqnL-rnRp3BCjBAFA_I_3nO1HLvQ0g5MKgUZ3lZpgW3YQ/s400/IMG_0437.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5401285422137282450" /></a><br />…ала је ово велико…<br /></div><div align="left"><br /><br /><br /><br />У повратку, другог дана, дочекали смо и православну Нову годину, баш негде у речном каналу, задовољни виђеним и доживљеним. Уместо масног роштиља и каквог вина, православну нову годину залили смо водом из пећине и хранљивим сувим грожђем и бонжитама...</div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-78302555407337897702009-11-05T05:47:00.000-08:002009-11-05T06:19:07.000-08:00Боговинска пећина, 8.7.2007.<p align="left">Дуго се спремасмо за посету једној од наших најдужих и најлепших пећина. Пећина у селу Боговина недалеко од Бољевца, на источним падинама Кучајских планина је некада сматрана за нашу најдужу пећину, све до детаљнијих истраживања Ушачког пећинског система (Западна Србија, који мери неких 6185m). Укупна дужина канала је неколико пута коригована а према последњим званичним истраживањима износи 5842м. Последњих година пећину истражују спелеолози СОБ-а, и према неким претпоставкама, укупна дужина пећине би требало да достигне цифру од неких 7,5км (преузето са сајта www.asak.org.rs), што Боговинску лепотицу смешта на 2.место по дужини пећинских канала, одмах иза Лазареве пећине (тренутна дужина око 9400м).</p><p align="center"><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhdvPbU6hxQsoboX5bu7UT-xybhsUhyphenhyphenKhVXJZ-pkUMebjGZsHLfh-9cJcQWwi2Es6dlDvO0CubQ4GmhYOb_VSWObqBhJ_VvWj3HnUaQYPm5UwRgW7NMOTkSow5pSgdaE4tonencvtr_4s/s1600-h/DSCF2090.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhhdvPbU6hxQsoboX5bu7UT-xybhsUhyphenhyphenKhVXJZ-pkUMebjGZsHLfh-9cJcQWwi2Es6dlDvO0CubQ4GmhYOb_VSWObqBhJ_VvWj3HnUaQYPm5UwRgW7NMOTkSow5pSgdaE4tonencvtr_4s/s400/DSCF2090.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400619478683686450" /></a><br />Пространи улаз у Боговинску пећину<br /><br /></p><p>Као што рекох,доста се одлагало са обиласком овог спелеолошког богатства - рецимо да се чекало лето и тзв.хидролошки минимум, тј.низак ниво воде у пећини, пошто је пећина добрим делом хидролошки активна. Углавном, приликом наше посете ниво воде у већем делу главног канала је био минималан, тако да проблема за напредовање кроз објекат није било, дакле биле су довољне само чизме.</p><p align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrRRQZDx9a76JZ6pBF99qABsF8CY0QkfT-rSKyv5CcLgq2BAs-G943QyaEYyik_yemyN-BPcjzz449mV-3dUGROjN8951U1TdZaytyIniXR3YekMXk2ZMwPFK38c-aVzOmMbP75BEEayQ/s1600-h/Bogovinska+b.gif"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 283px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrRRQZDx9a76JZ6pBF99qABsF8CY0QkfT-rSKyv5CcLgq2BAs-G943QyaEYyik_yemyN-BPcjzz449mV-3dUGROjN8951U1TdZaytyIniXR3YekMXk2ZMwPFK38c-aVzOmMbP75BEEayQ/s400/Bogovinska+b.gif" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400622383739395922" /></a><br />План пећине (према Спелеолошком Атласу Србије)<br /></p><p>Главни канал пећине, који представља тзв.средњу етажу (постоје и доња, активна етажа пећине, и горња, висока етажа која је и најбогатија накитом), је углавном лако проходан и не захтева употребу пењачке / спелеолошке опреме. Иначе, пећина обилује разним и богатим облицима пећинског накита, што примећујете и на сликама које следе:<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwWK1KWrnFAY2fQY5gxSZ-3DQ62f1VveVMvrYwC7tapAcilCivApckknZSp0lDZkebiaUD0DA1IUksdL5c0xYLNbaGyluaEhJDPFNuDoUrdmuS9SmwGEAVRMZ_AlSfFtmk3DOu45PN2iU/s1600-h/DSCF2165.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwWK1KWrnFAY2fQY5gxSZ-3DQ62f1VveVMvrYwC7tapAcilCivApckknZSp0lDZkebiaUD0DA1IUksdL5c0xYLNbaGyluaEhJDPFNuDoUrdmuS9SmwGEAVRMZ_AlSfFtmk3DOu45PN2iU/s400/DSCF2165.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400619476636590274" /></a><br /></p><p align="center">Таваница...</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9OxB1fR3Tk-2SSGsLZO-zVMYu4gnMbi7xdISmJkXCg7QygDy_SIaXo4gXz1FZHtEXVXYEeZcH73CrN3dEq2FmJaO0dY_-WBS941Q8xNhL4n7ORvpsY56SWduSLSYhglPVc4t-2aVgpd4/s1600-h/DSCF2230.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9OxB1fR3Tk-2SSGsLZO-zVMYu4gnMbi7xdISmJkXCg7QygDy_SIaXo4gXz1FZHtEXVXYEeZcH73CrN3dEq2FmJaO0dY_-WBS941Q8xNhL4n7ORvpsY56SWduSLSYhglPVc4t-2aVgpd4/s400/DSCF2230.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400619474644524130" /></a><br /></p><p align="center">....танке цевчице-сталактити...</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPsMFZu_T28yGX41xorpqqB9dA9FXkhNXPqwvUOe7aLcT3O228McOyV3Y_yJtfTuaNi_YOtiGf091l2SXj4Ow-XvkaqIldUnGTOTy79TZAquaRWbsxPL2hM1r4HltlFLxg6mZgkM7a2W8/s1600-h/DSCF5899.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPsMFZu_T28yGX41xorpqqB9dA9FXkhNXPqwvUOe7aLcT3O228McOyV3Y_yJtfTuaNi_YOtiGf091l2SXj4Ow-XvkaqIldUnGTOTy79TZAquaRWbsxPL2hM1r4HltlFLxg6mZgkM7a2W8/s400/DSCF5899.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400619468755482674" /></a></p><p align="center">...ка вишим сегментима пећине...<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKuaGub93SD0k37CdJsmcKsgEp2BXiRoTvry9n6ksT3kDQU-h1uaZ4wLBAaB-CnqqfWDBHGfypKXfMz7BipdHp9hVpbfkOZIuZg4G0o9MxTBlmanVRex2zfvpfllCHYp-uwjCPfWP4Ibg/s1600-h/DSCF5936.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKuaGub93SD0k37CdJsmcKsgEp2BXiRoTvry9n6ksT3kDQU-h1uaZ4wLBAaB-CnqqfWDBHGfypKXfMz7BipdHp9hVpbfkOZIuZg4G0o9MxTBlmanVRex2zfvpfllCHYp-uwjCPfWP4Ibg/s400/DSCF5936.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400619468465107842" /></a></p><p align="center">..накита има и лево и десно...</p><p align="center"></p><p align="left"></p><p align="left">Због своје лепоте, а и самог положаја (налази се не тако далеко од пута Зајечар-Параћин), у пећини су започети радови на уређењу за туристичке посете, тј. бетонирана је стаза у дужини од неколико стотина метара, а ради се и на увођењу расвете.</p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-85874034680085193812009-11-05T05:10:00.000-08:002009-11-05T11:48:23.435-08:00Спелеолошка обука, лето-јесен 2007.<div align="left"><br />У сарадњи са спелеолошким клубом „Брадан“ из Бора, а понајвише са прекаљеним асом домаће спелеологије, Робертом Мишићем, наша пећинарска дружба је неколико пута током летњих месеци 2007.год. посећивала Лазареву пећину у близини села Злота, општина Бор.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDXlJ2CFadGBnK3IbPzHLC78k_q2zVXIpMjNY8JCprv73s5WhPskr5OwvKpplPCBxauJpKJZ-1bCmwuUCiWJBuYl2TKnJe5NcEBPoXIx0gk8RlRnRNR8CPCyxRXUJtc60npboGVpr49Lc/s1600-h/DSCF5039.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDXlJ2CFadGBnK3IbPzHLC78k_q2zVXIpMjNY8JCprv73s5WhPskr5OwvKpplPCBxauJpKJZ-1bCmwuUCiWJBuYl2TKnJe5NcEBPoXIx0gk8RlRnRNR8CPCyxRXUJtc60npboGVpr49Lc/s400/DSCF5039.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400611768300703490" /></a><br />Улаз у Лазареву пећину<br /></div><p><br /></p><div align="left">Заједнички циљ био је упознавање чланова САИСа са основном спелеолошком опремом, основама спелеологије и као науке и као спортске дисциплине, а све са циљем да се ми, млади спелеолози, обучимо за напредовање и у озбиљнијим спелеолошким објектима. Другим речима, овакав вид обуке подразумева оспособљавање појединца за рад на ужету, мерење спелеолошких објеката и све оно што олакшава рад појединца у пећини и/или јами, са посебним освртом на увек неопходну – безбедност. Трећим речима, све се ово зове неопходна спелеолошка обука од које зависи (скоро) све у спелеологији!</div><div align="center"><br /><br />Пар илустрација са обуке:<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_JJjwp7Yl-PzBapUUB8TgJLdKAkGiblPcnE5nnBcoinZCiuydBuJOBp_HDHruCFonww3mVL8_HkwhgqxamywlX_-_frcE5FGMtL2yTh-G6VNhXbtSAbIm5AaP1pPYwDvmVBsSxugVTSQ/s1600-h/stena2.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_JJjwp7Yl-PzBapUUB8TgJLdKAkGiblPcnE5nnBcoinZCiuydBuJOBp_HDHruCFonww3mVL8_HkwhgqxamywlX_-_frcE5FGMtL2yTh-G6VNhXbtSAbIm5AaP1pPYwDvmVBsSxugVTSQ/s400/stena2.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400610972040935794" /></a><br /><br />Вежбање на стени испред улаза у Лазареву пећину<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLzVGD5nZ4ai89_XfpXdwSR_g2JqGCoRo9GgfULy3sbAkjCkyOgSngRGB9KgD6aasUj8Fkh15u-hTjPqDAUzisr04RrZVqhyKsrvM1zLrhHBn5b6KLDQkG5E_4KgEGceC0FtVMtbi3fXQ/s1600-h/100_2172.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLzVGD5nZ4ai89_XfpXdwSR_g2JqGCoRo9GgfULy3sbAkjCkyOgSngRGB9KgD6aasUj8Fkh15u-hTjPqDAUzisr04RrZVqhyKsrvM1zLrhHBn5b6KLDQkG5E_4KgEGceC0FtVMtbi3fXQ/s400/100_2172.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400610965298886946" /></a><br />Прелазак траверзе изнад језера у „Лазарици“<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUwHTHOsSEfsDDhhxu_mkhRxNZdd_V_S4Uid4aeA1cac31pTFAVqbl-dGo4nvcFrgmc-s_igVQK-pqEVEFqRN0Zb_Iwg6W6VIsR7B8tTzTQM078usm28REdbDzPP9U4GBzoxeAYcBZYwo/s1600-h/vigled3.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUwHTHOsSEfsDDhhxu_mkhRxNZdd_V_S4Uid4aeA1cac31pTFAVqbl-dGo4nvcFrgmc-s_igVQK-pqEVEFqRN0Zb_Iwg6W6VIsR7B8tTzTQM078usm28REdbDzPP9U4GBzoxeAYcBZYwo/s400/vigled3.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400610972730277410" /></a><br />Спуштање у пећину Верњикица кроз јамски улаз – виглед<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhu7kFI4MVf7Ekbv7gs-fliqk0ojP6oDEYHugXrlXyhAmvjrvf27bL_TG8BeHd-N6qDoEjQYo9ZTlfobEQPBU2bDMktSjE4NRZy3dRFWfrHLIrbfIEZwAcPU-Vq2Cd8jtBJ4SR4JXDm78s/s1600-h/DSCF3307.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhu7kFI4MVf7Ekbv7gs-fliqk0ojP6oDEYHugXrlXyhAmvjrvf27bL_TG8BeHd-N6qDoEjQYo9ZTlfobEQPBU2bDMktSjE4NRZy3dRFWfrHLIrbfIEZwAcPU-Vq2Cd8jtBJ4SR4JXDm78s/s400/DSCF3307.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400610963276521746" /></a><br /><br />Мерење уских канала у Лазаревој пећини</div><div align="center"></div><div align="center"></div><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIcuXB51cDyB_sNZ83CTaAn_3yqaLtyguJZvNAj5ruEcuxfVWnvneFxEyWmju_oLGltOHXCWYoFauMX9HD4qJy4VarDCWwqf6h8St39u1IksTMcPzpDR7cd0PZ6pSqPeYj3_B05E33ASQ/s1600-h/DSCF2482.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIcuXB51cDyB_sNZ83CTaAn_3yqaLtyguJZvNAj5ruEcuxfVWnvneFxEyWmju_oLGltOHXCWYoFauMX9HD4qJy4VarDCWwqf6h8St39u1IksTMcPzpDR7cd0PZ6pSqPeYj3_B05E33ASQ/s400/DSCF2482.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400610958668516050" /></a><br /></div><div align="center">Самосталан рад на вежбалишту-стени изнад пећине Топлик</div><div align="center"></div><div align="left">.</div><p align="left">Завршни део обуке - тј.финални испит, одржан је у Јами у Ланишту на Мирочу (извештај ће уследити...)</p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-84864174945528539802009-11-04T23:23:00.000-08:002009-11-05T05:39:28.691-08:00Клисура Влашки до, Ангелова и Барбарош пећина, 16.09.2007.Током једног прохладног, али и сунчаног септембарског викенда, наша трочлана посада потпомогнута водичем и магистром геоморфологије, Драганом Нешићем, посетила је живописни предео подно Вршке чуке у близини границе са Бугарском – клисуру Влашки до, површ Кремениш са краћим пећинско-јамским системом Говеђе рупе - Ангелова пећина и пећином Барбарош.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIiK-Azc6Ox6R5ciueAANANvunuuBsqR_WdYxA49vr_4nitDm7AYIaUmYzWWO8yH5KDrcUIGxkqMXpM3sPekyjE85Gx8WHBOW0ofl2qy4ccoOn_qN59P0vhdIJsuZ_fFmk7HOnWTww7pY/s1600-h/IMG_6087.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIiK-Azc6Ox6R5ciueAANANvunuuBsqR_WdYxA49vr_4nitDm7AYIaUmYzWWO8yH5KDrcUIGxkqMXpM3sPekyjE85Gx8WHBOW0ofl2qy4ccoOn_qN59P0vhdIJsuZ_fFmk7HOnWTww7pY/s400/IMG_6087.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400519385506743426" /></a></p><p align="center">Клисура Влашки до – јесен 2007. (без воде)…<br /></p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkDbCeRSuNTOQr3HQMm_FJh5Mx2Dxcot-UUa1Sqn7XcucRo0Xe0kFnU30AhehnkNX2wjLPFroq_mmjinfi8R-z7XnLdCMatSVC6k-PGnguWIlriLALkCwZ3cSQkZS1O4wXxaguc7uYAp8/s1600-h/DSCF2502.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkDbCeRSuNTOQr3HQMm_FJh5Mx2Dxcot-UUa1Sqn7XcucRo0Xe0kFnU30AhehnkNX2wjLPFroq_mmjinfi8R-z7XnLdCMatSVC6k-PGnguWIlriLALkCwZ3cSQkZS1O4wXxaguc7uYAp8/s400/DSCF2502.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400519387741141042" /></a><br />...и 2006. (са водом)</div><p align="left">Влашки до представља клисуру Прлитског потока усечену у кречњачким стенама које су пуне окапина и тунелских пећина. У време наше посете клисура је била сува, тј. поток који туда шоврда је услед превелике овогодишње суше утихнуо и изгубио се ко ће га знати где, тако да је напредовање кроз некада пуне еворсионе лонце пуне хладне воде било умногоме олакшано. Нашу пажњу привукла је гомила грнчарије подно једне од тунелских пећина која очигледно говори о присуству наших предака у овим природним склоништима.<br /></p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggNE3tangzLFT22UZbP57Hho7o5WmLZ6Q5_JHdKZzlqGy3C42rJGfDPtJM2TmueHgogtvYjihDs1hGNvFTnHFOjrpFcmaHDcr7ErpOKpdVnUI4D5YA7fb4TKQCdzELh-jm2_5voraQ9B4/s1600-h/DSCF3068.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggNE3tangzLFT22UZbP57Hho7o5WmLZ6Q5_JHdKZzlqGy3C42rJGfDPtJM2TmueHgogtvYjihDs1hGNvFTnHFOjrpFcmaHDcr7ErpOKpdVnUI4D5YA7fb4TKQCdzELh-jm2_5voraQ9B4/s400/DSCF3068.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400519386579277074" /></a><br />Поглед из доњег, врелског дела Ангелове пећине<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtY15BWY0u69oQGIGITuhrFHGfAUPN-l1W_m9nDuBRQIUD-2c9nYKeGfiGtHoyzC3kLuOY0nizFmE06bb_C_qD_CEwXs45e_NHStsF98gDsMUnG0WPyH5NoqtGSupMWqsk2ixmDuBJg3c/s1600-h/12+slivnik.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtY15BWY0u69oQGIGITuhrFHGfAUPN-l1W_m9nDuBRQIUD-2c9nYKeGfiGtHoyzC3kLuOY0nizFmE06bb_C_qD_CEwXs45e_NHStsF98gDsMUnG0WPyH5NoqtGSupMWqsk2ixmDuBJg3c/s400/12+slivnik.jpg" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400519375414206450" /></a><br />Изглед уског јамског дела Ангелове пећине<br /><br /></div><div align="center"><br />На задовољење наших спелеолошких порива у многоме је утицао улазак у тмину система Ангелова пећина – Говеђе рупе. Наиме, овде се ради о јамско-пећинском систему измерене дужине од 402м који почиње на једном ободу клисуре Влашки до јамским улазима – вигледима познатим под називом Говеђе рупе. Овакав назив ове јаме су добиле због тога што су сељаци из овог краја бацали унутра угинулу стоку. После силаска низ један од вигледа, који није превише дубок и напоран за спуштање, и провлачења кроз гомилу разноразних костију крава, коња и сличних несрећно скончалих животиња, улази се у дворану релативно већих димензија која обилује, овога пута, живим светом. Нормално, ради се о једној већој колонији слепих мишева. Одавде се успоном у један јако тесан канал ступа пред јамски део Ангелове пећине – вертикалу од десетак метара која је, иако веома тесна, савладива за човека нормалне грађе и дебљине (!) и без употребе ужади, јер има доста хватова и места за одмор. На крају јамског дела, канал пећине се вијугаво наставља још неких стотинак метара, и уз много неопходног пузања и провлачења по влажној глини, стиже се до дела канала који је запушио речни нанос. Другим речима, комуникација са излазним, некадашњим врелским делом Ангелове пећине, је прекинута на неколико метара наносом глине, коју је могуће одклонити копањем јер се ради о веома кратком делу од неколико метара. У тачност те тврдње уверили смо се уласком у пећину са друге стране, из саме клисуре, где смо такође дошли до наноса и уверили се да се ради о наставку система. Наравно, систем је већ био истражен, од стране споменутог Драгана Нешића, који је, иако није улазио овог пута са нама, потврдио наше закључке.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2avraHaXqPSEqpFySzSVZU542J7KwAtbXh-wOogzcfkOL7Mui_SenAcbjnm6iAcJlrJGz8EqJdPWKUZDYEssAY_KlOa7a3_VR5kcIo1TVttD0Fu3pyqE3SOHfPXPj7HPpP7BI8E53eOo/s1600-h/IMG_6122.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2avraHaXqPSEqpFySzSVZU542J7KwAtbXh-wOogzcfkOL7Mui_SenAcbjnm6iAcJlrJGz8EqJdPWKUZDYEssAY_KlOa7a3_VR5kcIo1TVttD0Fu3pyqE3SOHfPXPj7HPpP7BI8E53eOo/s400/IMG_6122.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400519379677342674" /></a><br /><br />Поглед из унутрашњости Барбарош пећине</div><div align="left"><br /><br />Септембарску авантуру окончали смо изласком на саму висораван изнад Влашког дола – на површ Кремениш, на чијем западном ободу је смештена Барбарош пећина. Пећина је некада била врелска, а онда је изгледа дошло до спуштања хидролошке зоне у дубину површи. Како се неколико стотина метара ниже Барбароша налази врело и каптажни објекат, претпоставља се да се испод ове кречњачке површи налази можда и какав већи пећински канал. О томе можда сведочи и блага промаја, односно свеж ваздух који се осећа у једном веома уском каналу пећине. Евентуално прокопавање у овом делу би можда бацило више светла на овај пећински објекат, и можда његову познату дужину од непуних 400м знатније продужило. Истраживање у том делу ће тек уследити.<br /><br /></div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-91913078344985688572009-11-04T10:47:00.000-08:002009-11-05T05:40:29.112-08:00Попшичка пећина код Сврљига 27.06.2007. <br />Село Попшица у сврљишкој општини је одавно било на мети САИС екипе и коначно је дошао дан предвиђен за посету. Прелепи брдовити сврљишки крај краси и ова 620м дугачка пећина, смештена на свега 1,5км од села у кречњачкој литици на ободу једног од многобројних брдашца.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_g0RZZMQqppcpdrRnLftmnNBPyOjYs_78yTJRsfJnNWIUwUJ_ujqxGjvk0SALzc6h3R-fvLt2m6Pv1jZF8J7i1ySRXQxN6RUF5Hy54isyZJC5bBj14lTL3AYHeV9nZRm_lig47VSxLXg/s1600-h/IMG_5602.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_g0RZZMQqppcpdrRnLftmnNBPyOjYs_78yTJRsfJnNWIUwUJ_ujqxGjvk0SALzc6h3R-fvLt2m6Pv1jZF8J7i1ySRXQxN6RUF5Hy54isyZJC5bBj14lTL3AYHeV9nZRm_lig47VSxLXg/s400/IMG_5602.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400326351579655506" /></a><br /><p align="center">Један од улаза у Попшичку пећину<br /></p><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpOogIjiZGCFMDk99FW86I45M2SI9bRrqH84mhn_UCB07XogDDBqcnhUifCHp3i2Vlm5N6nNCPTS6kMzhq8WRRP_Ss5rNYtavivXj4fn8P_qJC5SF1kVNMOhQCej0SEwHCaQ5khX1nRKY/s1600-h/IMG_5637.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpOogIjiZGCFMDk99FW86I45M2SI9bRrqH84mhn_UCB07XogDDBqcnhUifCHp3i2Vlm5N6nNCPTS6kMzhq8WRRP_Ss5rNYtavivXj4fn8P_qJC5SF1kVNMOhQCej0SEwHCaQ5khX1nRKY/s400/IMG_5637.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400325288079099474" /></a><br />Профил релативно широког главног канала у пећини</div><p></p><div align="center"><br />Овде се ради о поприлично разгранатом објекту – наиме, постоје три улазна отвора, од којих је један готово неприметно сакривен у шуми а друга два нешто шира и већа, готово зарасла у жбуње. Сва три отвора воде до дворане висине добрих 10м и пречника преко 20м од које главни канал пећине меандрира до самог краја ове крашке творевине. Водичи до самог краја пећине били су, као и обично, многобројни слепи мишеви; чини се да их је било не на стотине, већ на хиљаде, судећи не само по многобројним крилима која су летела изнад наших глава већ и по дебелим наслагама гуане, што ће рећи - њиховог измета.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxY5xh3JXDy_ptPQUVHySZi0XTP4aiuJh_LRmkLy7c4pDIJeGE48Ci90hQ8NHOToIcf-u-S_of19Gqub8hEHuGoHeqepqeXoCwiPoFlO9jFX5Kp3EXRfshA_ixXqGID-bWumukiRph-9g/s1600-h/IMG_5639.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxY5xh3JXDy_ptPQUVHySZi0XTP4aiuJh_LRmkLy7c4pDIJeGE48Ci90hQ8NHOToIcf-u-S_of19Gqub8hEHuGoHeqepqeXoCwiPoFlO9jFX5Kp3EXRfshA_ixXqGID-bWumukiRph-9g/s400/IMG_5639.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400325286715239842" /></a><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_804GRg6T2p_1594NW5KcNC2uz0NIracIMBHNxRSVsIJD4OuRIBwNzyjMLDaIj8jwkXQ-VKE0JHxKDo6kLJVZcopHML7xL1BCWLFe-1MEWDFVM-hrEEPgLxQOxDvAucci4N-vlJQgaoQ/s1600-h/IMG_5667.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_804GRg6T2p_1594NW5KcNC2uz0NIracIMBHNxRSVsIJD4OuRIBwNzyjMLDaIj8jwkXQ-VKE0JHxKDo6kLJVZcopHML7xL1BCWLFe-1MEWDFVM-hrEEPgLxQOxDvAucci4N-vlJQgaoQ/s400/IMG_5667.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400325277038747410" /></a><br />Богати плафон и још богатији под</div><p><br /></p><div align="center"><br />Улазни део пећине је углавном сув, а идући низ главни канал (ширине 5-6 метара и отприлике исте висине) влаге и прокапних вода је све више. Тек у том делу се јавља нешто пећинског накита, углавном по плафону (краћи сталактити) и зидовима (саливи), а кулминација лепоте Попшићке пећине је на последњих тридесетак метара, где се висина таванице спушта на 1м. Тај део красе многобројни сталагмити, начичкани једни поред других, на десетине ситних игличастих сталактита и пар омањих језерца.<br /><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9EOiJ2jFnpBN57f0Hpy_8CwZWvvBRWfB0d6PkuLCq_jWcjmER8UCb_jDDnqfgW8pA4Uoc9LBMu16T_-OdWgl8g-3ZnO_9Joq_vY7CtbKKSuJmE83L8rQfdk7xPbfooWEsN0GnNykCp2s/s1600-h/IMG_5695.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9EOiJ2jFnpBN57f0Hpy_8CwZWvvBRWfB0d6PkuLCq_jWcjmER8UCb_jDDnqfgW8pA4Uoc9LBMu16T_-OdWgl8g-3ZnO_9Joq_vY7CtbKKSuJmE83L8rQfdk7xPbfooWEsN0GnNykCp2s/s400/IMG_5695.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400325273068777474" /></a><br />Тако то раде слепи мишеви</div><div align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg1w06Ne8WMF48fp-ImolEURAhcRJ2irmXmNsdbwzRVlouVQnWgE_TVXcCxqKKsgChA9qm2W4RSOBHiW5Smrp0rYJcPk0fotUfdBGvoLYkC_eFn13wuR_XMhApvPsBndwSGuAd1yno8P68/s1600-h/IMG_5708.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg1w06Ne8WMF48fp-ImolEURAhcRJ2irmXmNsdbwzRVlouVQnWgE_TVXcCxqKKsgChA9qm2W4RSOBHiW5Smrp0rYJcPk0fotUfdBGvoLYkC_eFn13wuR_XMhApvPsBndwSGuAd1yno8P68/s400/IMG_5708.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5400325271431629666" /></a><br /><br />Део накита при самом крају пештере<br /><br /></div><div align="center"></div><div align="left">Углавном, вредело је посетити овај драгуљ домаћег крашког рељефа.</div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-87343279084023125742009-10-30T13:46:00.000-07:002009-11-05T05:41:36.700-08:00Преконошка пећина, Сврљиг, 23.05.2007.<div align="left">Преконошка пећина је у време пионирских спелеолошких испитивања у Србији крајем 19. века сматрана за нашу најдужу и најлепшу пећину. Вреди истаћи да рад Јована Цвијића о Преконошкој „пештери“ из 1891. представља камен темељац српске спелеологије и први научни рад о једној пећини у нас. Поред давања закључака везаних за саму генезу пећине, Цвијић је приложио и план и уздужни профил овог 400 м дугог геолошког објекта. „Званична“ дужина пећине, данас, стотинак година после Цвијића и осталих пионира српске спелеологије, према Спелолошком Атласу Србије, износи 435 м. Преконошка пећина је раније била уређена за туристичке посете, али по већ устаљеном српском сценарију улаз у њу бива вандалски разваљен, накит ломљен и изношен а расвета девастирана. Данас је пећина отворена, али не и безбедна за посету лежерног туристе или радозналца.<br /></div><div align="center"></div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgarnVDpjpBxAEXKy3j9ZxEUxdaYdbTsZr2Iug0ejK4TRg1E77STngPSkfDMt7schvwxbFd5dlPHyhBZfIfcFMoZKqlUIeuv1xomXkKb1wRCecqpUf5L9fTgWxmuk-Kl7NnwMl8wFS3DNw/s1600-h/IMG_5414.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgarnVDpjpBxAEXKy3j9ZxEUxdaYdbTsZr2Iug0ejK4TRg1E77STngPSkfDMt7schvwxbFd5dlPHyhBZfIfcFMoZKqlUIeuv1xomXkKb1wRCecqpUf5L9fTgWxmuk-Kl7NnwMl8wFS3DNw/s400/IMG_5414.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5398500123444549314" /></a><br />На улазу у Преконошку пећину<br /></div><p><br /></p>Но, вратимо се у садашњост. Двочлана САИС екипа се тог четвртка, 23.5.2007., запутила пешице из села Преконоге (надомак Сврљига) ка падинама Костоловог камена у чијем подножју се крије не само Преконошка пећина, већ и пећине Голема дупка (32 м) и Равна пећ (161 м) као и јама Пропаст (нисам наишао на податак о њеној дубини). Међутим, наизглед далеки облаци су се за тили час надвили над срвљишки крај, и од ситне и досадне кишице претворили се у оргију грмљавине, севања и праве провале облака која нас је натопила до голе коже, и то на висоравни где човек не може нигде да се сакрије од оваквог невремена. Џаба је била и та једна кабаница коју смо понели за сваки случај. И то на свега 200 метара од пећине! Иако је видљивост по оваквом невремену била смањена на неких десетак метара, успели смо да пронађемо путању која је водила низ стрму падину до кречњачког одсека у коме се налазила сама пећина. И како то већ обично бива, после неколико минута олуја се стишала а сунце се од некуд појавило. Покушали смо да на улазу у пећину исцедимо воду из одела и чизама, и са мање влаге уђемо у прохладну унутрашњост. Знали смо да самим уласком и што дужим задржавањем ризикујемо да озбиљно заглавимо на интерном одељењу Медицинског Центра, али, шта ћете, тврда глава је тврда глава. И ето, мокри уђосмо.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkfDN8NnJGiWxM-lHEITBxKYKxvoJIqu-Jr1zduQ_0x3Gpl6sYvqQH8zWEik8Es5EDxVBHVrAgeG7Ta2LaL4N0e2dRkgaKR213EpWHlleuOjn6FWofyZsUAynmXYtyTEqlpyhCwNPuTeU/s1600-h/IMG_5412.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkfDN8NnJGiWxM-lHEITBxKYKxvoJIqu-Jr1zduQ_0x3Gpl6sYvqQH8zWEik8Es5EDxVBHVrAgeG7Ta2LaL4N0e2dRkgaKR213EpWHlleuOjn6FWofyZsUAynmXYtyTEqlpyhCwNPuTeU/s400/IMG_5412.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5398500119602089266" /></a><br /><p align="center">Једна од ретких слика унутрашњости пећине</p><p><br /></p><br />Гледали смо да се што више крећемо, да би одржали што позитивнију телесну температуру. На почетку је то било лако, улазни канал је проходан, не превише висок, релативно сиромашан накитом. После стотинак метара канал се шири и прелазу у већу дворану високу неких 7-8 метара. Ту тек почиње силазак у дубину, степеницама које воде у дворану богату накитом. Несумњиво је да је оно што смо угледали тек оно што вандали нису могли уништити и да је то тек половина некадашњег потенцијала Преконошке пећине: прелепи и дугачки саливи, високо на плафону висе сталактити и драперије невероватних облика, по поду су каде са водом. На жалост, пећина је пуна блата те је готово немогуће било ухватити апарат у руке а не упрљати се, те из тог разлога немамо слика из дворана са накитом. Иначе, пећина није толико гостољубива, на неколико места било је потребно пењати и провлачити се, што по блату што по веома клизавом терену. Како је већ хладноћа почела да чини своје, одлучили смо да се вратимо и не покушавамо да се спустимо низ стрмину која је водила до краја пећине, на неких 300 м од улаза. Помнији обилазак и фотографисање пећине оставили смо за неки други пут.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSr0G999KuxpbMDJ86s0rpNOxWVstGvQxaS-5eZ0U-xmJL6Z22UX0HBnVa5veh_glQi-tXorvDPLrDLxQ1qnAh-LcElyCLP4XZ6hyphenhyphen_9iTIpc-gPfUJ8DxmCHw3o-ZSxhqEWhDl9e1_wlE/s1600-h/IMG_5420.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSr0G999KuxpbMDJ86s0rpNOxWVstGvQxaS-5eZ0U-xmJL6Z22UX0HBnVa5veh_glQi-tXorvDPLrDLxQ1qnAh-LcElyCLP4XZ6hyphenhyphen_9iTIpc-gPfUJ8DxmCHw3o-ZSxhqEWhDl9e1_wlE/s400/IMG_5420.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5398500114795555730" /></a><br /><p align="center">Поглед из краће пећине Голема дупка</p><p><br /></p><br />По изласку на светлост дана било је само времена да скокнемо до оближње Големе дупке, опалимо пар слика (пошто смо спрали каљугу са руку!) и запутимо се до верног спелеолошког транспортног ренџера (renault 9) више села где нас је чекала сува одећа. Правац Књажевац!<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikhpQLXTo0jqtqUa4-VdA3MtiwFaYJqwa0-72-WFc6EhPy7uHNkezLpndv4EEDnzxwIOvpjzSu2MqleDhVgrj-q-mq9nwt3oklH371PbCBpwIsQQ59AvvK6m14JJg4OFSkxLpwFhNFbeY/s1600-h/IMG_6913.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikhpQLXTo0jqtqUa4-VdA3MtiwFaYJqwa0-72-WFc6EhPy7uHNkezLpndv4EEDnzxwIOvpjzSu2MqleDhVgrj-q-mq9nwt3oklH371PbCBpwIsQQ59AvvK6m14JJg4OFSkxLpwFhNFbeY/s400/IMG_6913.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5398500111524228994" /></a></p><p align="center">Зидови главног канала Преконошке пећине (сликано наредне године, 2008.)</p><p align="center"></p><p align="left">Следи качење приче о поновној посети Преконошкој пећурини (са сликама...)</p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-38043424417154182072009-10-24T11:45:00.001-07:002009-11-11T10:51:14.960-08:00Мандина пећина, Злот 27.3.2007.<div align="center">Не, ова пећина није добила име по познатом домаћем глумцу (хвала небесима!). Пећину су пре тридесетак година открили и истражили спелеолози из ваљевског удружења „Манда“ и подарили јој име према њиховом трагично преминулом другу. Тако смо барем прочитали са табле која је постављена пред самим улазом у Мандину пећину. Иначе, овај спелеолошки објекат изузетне лепоте налази се неких 4-5 километара северније од Лазаревог кањона крај села Злот, општина Бор.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhylVx0iP_LfKYqZtevLCTqnJ87VN4BRP7q-FKF6kWARn1I0iKgXbA_hgVAUlzCEGz-xzmNgZng2t-pWvEIVJQ89Xi7FLof9c675BQlpVwBIl222bf41FIDB1TmD-g5OTrfti7vVq8DmkM/s1600-h/DSCF2218.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhylVx0iP_LfKYqZtevLCTqnJ87VN4BRP7q-FKF6kWARn1I0iKgXbA_hgVAUlzCEGz-xzmNgZng2t-pWvEIVJQ89Xi7FLof9c675BQlpVwBIl222bf41FIDB1TmD-g5OTrfti7vVq8DmkM/s400/DSCF2218.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396242539224853730" /></a>Улаз у Лазарев кањон овенчан маглом</div><p><br /></p><div align="center">Дакле, тог јутра, 25. марта 2007., иза себе смо оставили магловите врхове стена Лазаревог кањона, испод којих се иначе налазе Лазарева пећина и Верњикица, и запутили се путем пуним рупчага (правих кратера) на север. Смернице за налажење Мандине пећине добили смо љубазношћу Роберта Мишића из СК Брадан. Сама пећина је смештена у једној од многобројних сувих долина у које се улази са обале речице Бељевине, од које је пећина удаљена неких 150 метара. Улаз у Мандину је најпре висине добрих 5-6 метара а постепено се сужава у пролаз пречника мањег од 50цм.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3vWFNBDB8MUeP8_BgGEcQHED4DsvNAlvwV5_jij7cCBdttpxA-WmYxC0G0KrzGOiG0p47eMsWb1tFWSzJ4LieZOLayAdHlXsQ94rN8N1siy-gmvZ7BY3tHHBXWJ6ryVdvt5aAkuBQ68M/s1600-h/DSCF2362.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3vWFNBDB8MUeP8_BgGEcQHED4DsvNAlvwV5_jij7cCBdttpxA-WmYxC0G0KrzGOiG0p47eMsWb1tFWSzJ4LieZOLayAdHlXsQ94rN8N1siy-gmvZ7BY3tHHBXWJ6ryVdvt5aAkuBQ68M/s400/DSCF2362.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396242544376665106" /></a>Главни канал Мандине пећине</div><p align="center">Након још једног уског провлачења кроз влажне стене, висина плафона постепено расте и улазимо у дворану-канал чији се крај не назире. Али – оно што смо могли да ухватимо светлом лампи било је у најмању руку – фасцинантно! Са обе стране зидова канала гомила накита, салива, сталагмита, сталактита обојених бојама у дијапазону од јарко црвене до нестварно браон-чоколада боје. Овде се већ свако од нас помало „изгуби“, остане без текста, шара светлом по зидовима и не може да се начуди оваквим облицима. Неки од нас присебнији и фотографишу, али – чему све то кад знамо да се овакав осећај фасцинираности нестварном, иреалном лепотом не да заробити дигиталним путем. Но, ајде, нека се нађе неколико слика, овако нам нико неће поверовати где смо били и шта смо видели. <br /><br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUQ0vO721H7xdPicg-yk6wqH-EHwnL94ZJTAVZtPrmUzKPjJs8q9SOCKI9dwFiAHnfXEK3ns840BDV_rPVeWrvFc-VypBkp7B5qt024uKACC8O8UEDQ2v-W1iCuqQ9WjkWrRQVJ_W1EF0/s1600-h/DSCF2498.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUQ0vO721H7xdPicg-yk6wqH-EHwnL94ZJTAVZtPrmUzKPjJs8q9SOCKI9dwFiAHnfXEK3ns840BDV_rPVeWrvFc-VypBkp7B5qt024uKACC8O8UEDQ2v-W1iCuqQ9WjkWrRQVJ_W1EF0/s400/DSCF2498.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396244602203343090" /></a>Бајковити облици у пећини...<br /></p><div align="center"><br />Како одмичемо ходником, он постаје све виши, понегде и преко 15 метара, а сталактити понегде су дужине и по неколико метара. По дну пећине има доста блата, глине, понегде прелазимо преко кадица са водом. На месту где пећински канал прави кривину наилазимо на остатке пећинског медведа (урсус спелеус) који чекају на каквог биолога који ће их (заувек?) одвојити од свог природног коначишта.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghq2RW8WdWmYGU4odEKVuwVWfpbP2l-6du1JzDJqDvTVi8QfQU3OF8qVla5vtTOSpTyhunGrKZo2VTcsk-XhGm0HtKfSeN3XxYfbZhheNjIcuMasPKR4aBCOPoAJNvZJYufeCDTFHGke0/s1600-h/DSCF2401.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghq2RW8WdWmYGU4odEKVuwVWfpbP2l-6du1JzDJqDvTVi8QfQU3OF8qVla5vtTOSpTyhunGrKZo2VTcsk-XhGm0HtKfSeN3XxYfbZhheNjIcuMasPKR4aBCOPoAJNvZJYufeCDTFHGke0/s400/DSCF2401.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396244608750369842" /></a>Недодирљиви делови Мандине пећине, салив назван Иконостас</div><div align="center"><br /><br />Мандина пећина иначе није много дуга, око 410 метара, али је зато сваки њен центиметар од непроцењиве важности. У суштини састоји се од једног канала који само на једном месту меандрира, дакле нема бочних канала нити других компликација, што чини пећину проходном целом својом дужином (ако изузмемо малкице проблематичан део код улаза). Човек одмах помисли да би овакву вајарску делатност природе требало показати јавности, уредити пећину за посете – али онда се одмах присетимо свих оних пећина које је људски немар и вандализам уништио, било ломљењем накита било писањем по зидовима, на шта овде додуше нисмо наишли. То је вероватно због тога што пећина није толико позната, а и због тога што је улаз у њу неприступачан за сваког ко би ушао унутра а ко не би да се испрља или укваси. Но, можда је овако и боље – нека Мандина пећина остане скривено благо коме ће се дивити они људи који јој не желе наудити.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyV-0uZ-aprNSWIpPGIHGgoupORz_nJGx8ZrouBW95ZGzxTqSuCZCcl1_HXEpxpHtvO92ghFWb5tzSV4FAO4MD8brkhH-rz-KRkUjfrI4JTMHgUlS-7cRsHvdhhmMJT4XzBaIhqxgLBjU/s1600-h/DSCF2457.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyV-0uZ-aprNSWIpPGIHGgoupORz_nJGx8ZrouBW95ZGzxTqSuCZCcl1_HXEpxpHtvO92ghFWb5tzSV4FAO4MD8brkhH-rz-KRkUjfrI4JTMHgUlS-7cRsHvdhhmMJT4XzBaIhqxgLBjU/s400/DSCF2457.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396244600294501618" /></a>Игра бојама<br /><br /> </div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-45012109356299159242009-10-20T11:44:00.000-07:002009-11-11T10:52:19.866-08:00Суводолске пећине, 04.02.2007.<div align="left">Ако на половини магистралног пута Књажевац-Зајечар скренете према Бугарској граници, и наставите неколико километара у том правцу, најпре ћете проћи кроз сеоце Селачка, и, по изласку из њега, наћи се на путу који води у брда која вас окружују са обе стране. Ту, на само неколико стотина метара изнад вас угледаћете високи звоник Суводолског манастира на десном обронку брда, усред густе шуме.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_MFj8ukfKLqhtLJZLg7Q1eEeuhiY5RkCp27wF3GH6t5mcELTlHnMq_ncc7zCLQBXjaUF6OBctY54GN1KuwDrXu6pPWISEtISNnLP9SdqXLOYUhLy8WcVwdPHV-egxPbditY9FbI4x4uQ/s1600-h/DSCF3175.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_MFj8ukfKLqhtLJZLg7Q1eEeuhiY5RkCp27wF3GH6t5mcELTlHnMq_ncc7zCLQBXjaUF6OBctY54GN1KuwDrXu6pPWISEtISNnLP9SdqXLOYUhLy8WcVwdPHV-egxPbditY9FbI4x4uQ/s400/DSCF3175.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394760740431951122" /></a><br />Манастир Суводол<br /></div><div align="left"><br />Но, на свега неких стотинак метара испред манастира, поглед нас, САИСчана, се задржао на КАРСТУ који на неки начин омеђује црквено добро. Овај карст крије (најмање!) три пећине вредне помена, које су познате под називом Суводолске пећине (или Манастирске, према Спелеолошком Атласу Србије). А пошто ћемо овде разматрати три пећинска објекта, зваћемо их објекат 1, 2 и 3 (а како би другачије). Уосталом, тако су и разврстани у већ поменутом атласу. Саме пећине се, одмах да напоменемо, не истичу величином, грациозношћу или богатством накита (што делимично не важи за објекат бр.3). За научнике су значајне због одређеног броја ендемичних и ретких животињица (разноразних паука, псеудоскорпија итсл.) а нама су драге јер је објекат 1 био један од првих подземних канала које је САИС икада обишао. Кренимо, елем, редом –<br /><br />Објекат Бр. 1<br /><br />Испитиван с наше стране у више наврата 2006.године а два пута и ове, 2007.године. Чини га вијугави канал уских димензија који има два улаза. Дакле, ради се о својеврсној тунелској пећини. Заједно са бочним каналом који кроз ултраклаустрофобични + стрми пролаз води до омање галерије-, пећина 1 мери нешто мање од 100м, и налази се на левој обали реке. Прецизније речено, чим се пређе мост, са десне стране пута (=лева страна реке!) иде се десетак метара узбрдо и ту смо!. У галерији смо приметили само једног слепог домаћина, који је ту увек кад дођемо, и неколицину паука.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNBhiZ8qJ7CrjGXeue_0JtC0Lp5rtfnern5CfCyjb8EaV8qutqIyLTqiaHvQJah-BKDFWVkBMsq5TNgB1FYjf39x7-bcjzCkW8ZbAumCTuabHIzO9bRZt-imxfmoigSlpSHVzCdKYQXog/s1600-h/STA49742.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNBhiZ8qJ7CrjGXeue_0JtC0Lp5rtfnern5CfCyjb8EaV8qutqIyLTqiaHvQJah-BKDFWVkBMsq5TNgB1FYjf39x7-bcjzCkW8ZbAumCTuabHIzO9bRZt-imxfmoigSlpSHVzCdKYQXog/s400/STA49742.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394772138853535778" /></a><br /></div><div align="center">На улаз у Суводолску пећину бр.1<br /><br /></div><div align="center"><br />Објекат Бр.2<br /><br />За постојање другог суводолскоспелеолошког објекта смо заснали тек касније (захваљујући Атласу нашем насушном) и посетили смо га почетком фебруара у шесточланом издању, јачи но икад:-) (+ 7.члан, бонус је био наша спелеолошка „сонда“, кер Џесолина!) Иначе, пећина 2 се налази малте не преко пута пећине 1, дакле на десној речној обали, непосредно изнад исте, и има 2 већа улаза и још (најмање!) 2 веома уска. Дужине је 166м, сува је попут оне прве, и састоји се од два нивоа. Дакле, ово је нека врста пећине „на спрат“: приземље је са спратом спојено помоћу једног уског канала кроз који се пролази нама омиљеним пужењем, наравно узбрдо. По уласку на спрат, долази се до овеће дворане која излази на највећи улаз-излаз пећине. Из те дворане се може доћи до још два канала који су на пар места повезани и који се, нажалост, сужавају и губе на неких 40ак метара од поменуте дворане. Попут прве суводолске пећине, и ова пећина готово да нема накит и украсе, али зато има занимљиве уске, и на моменте, повезане канале вредне обилажења и заглављивања у њима. Вредан помена је завршетак једног од канала до кога је јако тешко доћи, у коме за разлику од остатка пећине има влаге и каквих кадица подесних за визуелно-фотографску оверу. Но, све се ово на тренутак заборави када се оде до…. треће пећине!!! Читај даље!<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuy6eLCR1IO8Nbmxw2BG0LWiFgm06YDeertg6kue344YJap2idCHMszIgoou6UZeNo2AxZ1CKNeooFBPrJMnAr62B86k1UduwHBnwaOQjB_H1MRAfWtJ1TmGbsK95Gi1Dj4-0AvLKwr_c/s1600-h/DSCF0803.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuy6eLCR1IO8Nbmxw2BG0LWiFgm06YDeertg6kue344YJap2idCHMszIgoou6UZeNo2AxZ1CKNeooFBPrJMnAr62B86k1UduwHBnwaOQjB_H1MRAfWtJ1TmGbsK95Gi1Dj4-0AvLKwr_c/s400/DSCF0803.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394760733647446290" /></a><br />Улаз/излаз - пећина 2 и екипа САИСа<br /></div><div align="center"></div><div align="left"><br />Објекат Бр.3<br /><br />Ух….трочланој САИС екипи која је тог поподнева, 21.2.2007., отишла до Суводола са намером да лоцира фамозни објекат бр.3, уложени труд и зној се исплатио и у виду прелепе пећине - вратио! Иако смо знали да се 3.пећина налази на висинској разлици од преко 100м надморске висине од прве две пећине, и колико-толико у правцу самог манастира, тумарали смо сат времена по свеприсутном карсту док нисмо нашли жељени улаз. Супротно нашим очекивањима, исти се налази ближе манастиру него што смо претпостављали, отуд и толико тумарање унаоколо. Углавном, пећину 3 сачињава један главни канал са пар кривина, скретања и пар места за пењање/спуштање где има и наслага блата. Иако и она припада типу фосилних врелских пећина (попут прве две), ова се доста разликује. Сам канал је дужине неких 157 метара, али, богца му, изгледало је као да ту има целих 300 метара! Почевши од стрмог улаза, ходник који следи је већином уских зидова, али са поприлично високом таваницом, негде и до 10ак метара. Са зидова канала понегде има и накита (пећинских салива) и подоста некаквих кречњачких наслага у виду „бобица“ (не знам како се то стручно зове) које се пресијавају под светлошћу наших лампи. Посебно је занимљиво када се дође до једног успона, (где смо наишли на труле мердевине које су се сломиле на сам наш додир!) после кога се стрмо спуштамо у овећу дворану пуну слепих мишева који лете унаоколо и стварају готово пријатну природну буку својим крилима. Да није на све стране било вандалских потписа по зидовима, угођај би био и потпунији. Углавном, ово је најлепша пећина из поменуте групе Суводолских / Манастирских пећина.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfDg6d59cO-okgM9MgAeWqdc8ux2WHzocGn55oqqcZgP8RDavHe6LDpLqYo7xhyPwOwx4_EZ9Lc74yj6Oe2LIhym8IILZTYLxJuEw-Z73m3XdpL2bP4UMdXLiD5S6q1Tw26Q0GZzxxuU0/s1600-h/STA49786.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfDg6d59cO-okgM9MgAeWqdc8ux2WHzocGn55oqqcZgP8RDavHe6LDpLqYo7xhyPwOwx4_EZ9Lc74yj6Oe2LIhym8IILZTYLxJuEw-Z73m3XdpL2bP4UMdXLiD5S6q1Tw26Q0GZzxxuU0/s400/STA49786.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394774218338976610" /></a><br /><span style="font-size:85%;">Изглед канала у 3.пећини (слика из 2009.)</span><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBvBt3WKzFDilM3dBpMe6BL6L9m2epoFaDMegK__QwT7lOxW6jeoYY-qGVlB4Mg6xoPVtz0NZL5pxQnpN_fnpoZHXpSUPfYu60UWFdlKyIR7hoXhqSoj71uZYoUcBqPiExBBtdvXK58So/s1600-h/DSCF2070.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 358px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBvBt3WKzFDilM3dBpMe6BL6L9m2epoFaDMegK__QwT7lOxW6jeoYY-qGVlB4Mg6xoPVtz0NZL5pxQnpN_fnpoZHXpSUPfYu60UWFdlKyIR7hoXhqSoj71uZYoUcBqPiExBBtdvXK58So/s400/DSCF2070.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394770467485311714" /></a><br /></div><p align="center"><span style="font-size:85%;">Уснули становници пећине 3</span></p><p align="center"><span style="font-size:85%;"></span></p><p align="center">Иначе, овом крају који није толико богат кречњаком као неки други крајеви које смо обилазили, крије се још пар -наводно- краћих објеката, који чекају на упознавање и - истраживање. <br /></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-24446682279444320072009-10-19T07:37:00.000-07:002009-11-05T05:42:20.235-08:00Пећина Самар, Копајкошара, Сврљиг, 28.1.2007.САИСчани су се 28.1.2007. запутили према селу Копајкошара десетак километара западно од Сврљига. Мета наше спелеолошке догодовштине је била чувена пећина Самар, позната и под називом Милутинова пећина. Ово друго име добила је по спелеологу Милутину Вељковићу, легенди наше спелеологије, доајену бивствовања под земљом. Поменути је чувен по томе што је успео да проведе читавих петнаест месеци буквално зазидан у Самар пећини, живећи унутар исте, испитивајући је, и притом покушавајући да потуче светски рекорд тамо неког суманутог француза који живеше под земљом целих годину дана. Наравно, у томе је успео, одржавајући радио везу са селом, напајајући се струјом из агрегата, и хранећи се конзервираном храном и двопецима. Све се то издешавало тамо 69. и 70. године минулог века у овом бајковитом полупланинском сеоцу.<br /><p align="center"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtlgPGtvWv7gSmH5bhZWSIOyt8AHX4ZVeotOk6wUbizmioNrfnrk0Rw_hvOOXv7CeHV7aAEwiHMXItN4Ft0kVnu0DOdXKcUFU6-CRHjqYQV3ULVcLmMEi-FVRs4OB9k4yaLLKUtgS_6BM/s1600-h/DSCF0352.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtlgPGtvWv7gSmH5bhZWSIOyt8AHX4ZVeotOk6wUbizmioNrfnrk0Rw_hvOOXv7CeHV7aAEwiHMXItN4Ft0kVnu0DOdXKcUFU6-CRHjqYQV3ULVcLmMEi-FVRs4OB9k4yaLLKUtgS_6BM/s400/DSCF0352.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394325199285939746" /></a><br /><span style="font-size:85%;">Поглед на село Копајкошара</span><br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMxUXMMKhFy-BfVpBmKK9CTc3eKnzR9TtTT0ukkSQq19HvuqDAXxbRE3e2pXm_IKvy2baoEDpvWmvr-h-_N9JqxPoi9wGzWJ5NS40bphjd6XMMr-H-vz7CKMNWdJoDHJXFG4pXSqbKsGE/s1600-h/DSCF0386.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMxUXMMKhFy-BfVpBmKK9CTc3eKnzR9TtTT0ukkSQq19HvuqDAXxbRE3e2pXm_IKvy2baoEDpvWmvr-h-_N9JqxPoi9wGzWJ5NS40bphjd6XMMr-H-vz7CKMNWdJoDHJXFG4pXSqbKsGE/s400/DSCF0386.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394325191569909170" /></a></p><p align="center">На улазу у Самар пећину, Велики пештер</p><p>Но, вратимо се нашем путешествију. Пећина је иначе тунелског типа, дужине скоро 4км, и простире се подно брда на слици. Изградио ју је поток Судвек који и дан-данас кроз њу протиче.<br /><br /><br />По доласку у готово пусто село, инструкције смо добили од једне баке која је била крајње љубазна и објаснила нам како да дођемо до улаза у Самар. Путићем смо дошли до водопада, који се налази одмах надомак села. Одмах изнад тог места где Копајска река напушта Самар пећину налази се улаз у пећински канал који је нешто мањих димензија. Но, одмах изнад, налази се знатно већи отвор, тзв.Велики Пештер који се сужава на неких тридесетак метара и представља некадашњи активни горњи ниво пећине.<br /><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-ukt7n736HRvbHCikOxPYHzI9oiSPpkewQqDfM9kew6rtZS_Il5qtV0UK3QGp59v34MJBnQhBR0PQlsRwGdWrWO6q4_eK24FtX_RIVrutalh-pd_TVpJcjEMgGw7Y3b5dUGfremT3jYU/s1600-h/DSCF0443.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-ukt7n736HRvbHCikOxPYHzI9oiSPpkewQqDfM9kew6rtZS_Il5qtV0UK3QGp59v34MJBnQhBR0PQlsRwGdWrWO6q4_eK24FtX_RIVrutalh-pd_TVpJcjEMgGw7Y3b5dUGfremT3jYU/s400/DSCF0443.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394325183632026034" /></a></p><p align="center">На првом мањем водопаду у пећини</p><p>Прошавши кроз улазни канал улази се у омању дворану кроз коју протиче речица. Навукли смо чизме, проверили лампе, и кренули уз поток. Вода најпре није била дубока, и најпре је било лако за кретање. Дошли смо и до једног омањег водопада где је река изводила свој пећински плес.<br /></p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdijSl8UM_fVKc00omJgFtIHTCiUVBqNQ4sum59TFjlDiW54n6XArAC_PQ9QKNY_6cpHtnjHYLkBEQnWgior1SlJg1OOW405WGMyMgu3PjU5iU0Sf_CDcZqTnxypXB9ceZrc4j4vdmX44/s1600-h/DSCF0500.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdijSl8UM_fVKc00omJgFtIHTCiUVBqNQ4sum59TFjlDiW54n6XArAC_PQ9QKNY_6cpHtnjHYLkBEQnWgior1SlJg1OOW405WGMyMgu3PjU5iU0Sf_CDcZqTnxypXB9ceZrc4j4vdmX44/s400/DSCF0500.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394325169184226850" /></a></p><p align="center">Понорски улаз пећине, Судвек поток</p><p>Након пређених 300ак метара од улаза , дошли смо, нажалост, до једног сужења речног канала где је дубина износила нешто преко пола метра, што је спречило екипицу од даљег напредовања. Ништа без рибарских чизми (да не спомињем непромочиви комбинезон)! Морали смо да се вратимо назад, разочарани што не можемо даље кроз ово лудило од пећине!<br /></p><p> Пошто су неки од нас били мокри, просец сушења панталона, чарапа и осталих састојних елемената наше екипе, се одвијао уз шпорет у оближњем дому дедице који је, бог душу да му прости, одржавао телефонску везу са Милутином и бринуо се о агрегату. После окрепљења ракијом и чајем које су нам даривали жена и сестра Милутиновог јатака (чијег имена нажалост не могу да се сетим!), и подуже приче о том давном времену када је Милутин царовао Самар пећином, уз помоћ једног мештанина запутили смо се ка тзв.Судвеку, месту где поток-река као сврдло буши брдо и формира Самар пећину.</p><p>Тамо смо угледали величанствен призор – изнад самог улаза у Самар налази се велика прераст (камени мост), на висини од неких 15ак метара!</p><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjG2Dd32avf120vV7H8z7HaDenPAjUOfFM5WzhXJqp_kB4mXivG1PljXQljINdSz7EgEhoLvCNi-ITfN5yf7-ac6bhiwmkCX0P7NFjtUa2FeFuLhSLRLbA-huCLn8xg_EwYdocPXovMXt0/s1600-h/DSCF0516.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjG2Dd32avf120vV7H8z7HaDenPAjUOfFM5WzhXJqp_kB4mXivG1PljXQljINdSz7EgEhoLvCNi-ITfN5yf7-ac6bhiwmkCX0P7NFjtUa2FeFuLhSLRLbA-huCLn8xg_EwYdocPXovMXt0/s400/DSCF0516.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394325166393551842" /></a></p><p align="center">Прераст изнад понорског улаза у Милутинову пећурину</p><p><br /></p>Лепотом не заостаје ни сам улаз у овај део Самара – али, авај, наш продор у дубину пећине је још једном био онемогућен. После свега 50ак метара од улаза, поток се опет љути и прави једно базенче дубине не мање од пола метра. Опет ништа без чизама - или тоталног квашења! И опет морамо назад! Вреди споменути да су неки од нас испитали и неколико десетина метара дуг каналски лавиринт на самом улазу, а на слици испод можете видети како је то изгледало!<br /><br />Но, постоји још један улаз у ову сложену пежину. Јамски улаз звани „Жљебура“ носи име по истоименом потоку који понире у пећину Самар „одозго“, готово на половини брда. Првих неколико десетина метара ове стрмине могуће је било проћи лагано, без осигурања, све до дела када се вертикала од вероватно неких 20ак метара стрмоглављује ка каналима пећине који леже испод наших ногу. <p> И ето, тако се завршила наша прва посета овом изузетном спелеолошком објекту. Иако нисмо много одмакли у истраживању истог, задовољни смо посетом. Планирамо да Самар посетимо или на пролеће или преко лета, односно када водостај у пећини буде нешто нижи, односно када понесемо пар рибарских чизама.</p><p><span style="font-size:130%;">НАПОМЕНА: Самар пећину смо посетили поново током сушних месеци, прошли је целом дужином, а прича и фотке са те авантуре уследиће... </span><br /></p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-38280699696362409852009-10-19T05:15:00.000-07:002009-11-11T10:53:38.296-08:00Сесалачка пећина, Сокобања, 21.01.2007.На неких 15 километара од «дођеш-стар-одеш-млад» града у нашем комшилуку сусрели смо се са још једним вајарским делом наше лежерне природе, која, ето, не имаше шта паметније да ради па правише облике у стенама својим како јој мило и драго. Елем, овде је Сесалачка река прокрчила себи пут кроз кречњак, направивши огроман тунел полукружног облика кроз који она и дан-данас шеврда. Ту, усред тунела, улази се у пећину која је име добила по самој реци, односно селу.<br /><br /><p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK0kVOvnlJKLpMrYC80d-k2ltHbkNVNIo_P7uGy3w-3C3MnkO69aw7I5UtL4MG3UcR6hebPbfCqO4wz37WVHZLhF0vA-p1icfxRO7cwdDM44Wz5sDD04b-oZNVZ6zqiUSDIvUmg4NBlOg/s1600-h/DSCN6616.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK0kVOvnlJKLpMrYC80d-k2ltHbkNVNIo_P7uGy3w-3C3MnkO69aw7I5UtL4MG3UcR6hebPbfCqO4wz37WVHZLhF0vA-p1icfxRO7cwdDM44Wz5sDD04b-oZNVZ6zqiUSDIvUmg4NBlOg/s400/DSCN6616.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394286130320027330" /></a></p><p align="center"><span style="font-size:85%;"> Тунелски део пећине, са једне... </span><br /></p><div align="center"><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWWEgDgE5JU51epmIVWbyeotQuCLxtGJAonMiAJjxDUuq4RqjPOUwkYIj47XKjZTN9LTV-r4_gWOM-km64U4dN9-l5sulJQshRpESzlwblI9ZtmuXiDvdpqyjctKcZqzegfEBGa82ccHI/s1600-h/DSCN6653.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWWEgDgE5JU51epmIVWbyeotQuCLxtGJAonMiAJjxDUuq4RqjPOUwkYIj47XKjZTN9LTV-r4_gWOM-km64U4dN9-l5sulJQshRpESzlwblI9ZtmuXiDvdpqyjctKcZqzegfEBGa82ccHI/s400/DSCN6653.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394286118658219794" /></a><br /><span style="font-size:85%;">... и са друге стране</span><br /><br /></div><div align="left"><br />Тих 200 метара колико шпиља мери, више су него занимљиви. Акценат овде није био на пространим дворанама, којих и нема, већ на многобројним каналима, рукавцима и уским тунелчићима који откривају пролазе до малих када (у којима је некад било воде) или једне «дахозауставне» одаје са накитом који и видимо на сликама. Занимљиво је рећи да за оне који би да се овде осећају «цивилизовано» постоји и осветљење – притиском на пар дугмића у струјомеру пали се расвета која, додуше, баца прелепе сенке на шаре и уврнуте облике Сесалачке пећине, али се нама ипак допао њен дивљи, природни и неукроћени аспект који смо истраживали нашим лампама, без додатног јаког осветљења.</div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhogV0qdFzkBXcqH9y7hpkQxrdF6_cqn4LmxqyYwsB5B8lY3RFGIxAnGPUIuqJq43CAE5c0tf9ZUW-JVefCTzumx2VLZmCRXfu_4FFGafFMgTFcgCVQUD_a1aMA0aWA8JxnS8JFl9bzbkE/s1600-h/DSCN6562.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhogV0qdFzkBXcqH9y7hpkQxrdF6_cqn4LmxqyYwsB5B8lY3RFGIxAnGPUIuqJq43CAE5c0tf9ZUW-JVefCTzumx2VLZmCRXfu_4FFGafFMgTFcgCVQUD_a1aMA0aWA8JxnS8JFl9bzbkE/s400/DSCN6562.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394288491979730466" /></a><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3E7O0zkcH3dO5GgtnJu6P6GGa95OWbG9q08k8necBbmGKxQGAdewlzkvlU7L9Z2668XKmzK2Ykg-KCap-A5Hg_YMnsWoXrxJ_nko_mzE9hk0xvwkzQzi3D8q9a8-wbolvRDqsE91AGyA/s1600-h/DSCN6538.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3E7O0zkcH3dO5GgtnJu6P6GGa95OWbG9q08k8necBbmGKxQGAdewlzkvlU7L9Z2668XKmzK2Ykg-KCap-A5Hg_YMnsWoXrxJ_nko_mzE9hk0xvwkzQzi3D8q9a8-wbolvRDqsE91AGyA/s400/DSCN6538.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394288485768271426" /></a><br /><span style="font-size:85%;">Један од нестварних детаља из “пећурине”</span></div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-72439772306725997552009-10-18T10:05:00.000-07:002009-11-11T10:55:32.247-08:00Васиљска пећина, Књажевац, 11.12.2006.<div align="left"><br />Мало ко би рекао да се на свега петнаестак километара од Књажевца налази једна од најбитнијих пећина по броју пронађених фосилних остатака неких давно изумрлих животиња у нашој земљи. Фосиле на страну (на које ми додуше нисмо наишли, за разлику од Иванске пећине код Ошљана где држасмо у руци дебеле кости дааавно изумрлог пећинског међеда!), ово Васиљско благо нас је поприлично одушевило. Очекивали смо шпиљу мањих димензија – кад оно испаде веће но што смо се надали. Унутра се улази пузећи дуж уског и ниског канала да би се убрзо дошло до прве веће дворане из које пут води до наредне, на чијем плафону су управо своју седницу држали крилати представници Доњег Дома Васиљске пећине. Ти летећи сисари нису обраћали много пажње на нас те смо се и без њихове сагласности упутили до последње дворане необичног облика и још необичнијих форми пећинског накита који су се пресијавали бакарно-црвеним бојама под светлом наших лампи.<br /></div><div align="center"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqKfb53fuzhHtu4xJL8YDFMV4dy8gWqWez-QWWZ6gxoQoMF9aiNRz8tSS4mNhmjM5uJBhnpVXpPvdVcgW5rIR_R946sr5xgTLcuDhvLO_TRfQn45ki5HiJORze7_lMehclOJxVJQcW338/s1600-h/HPIM2079.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqKfb53fuzhHtu4xJL8YDFMV4dy8gWqWez-QWWZ6gxoQoMF9aiNRz8tSS4mNhmjM5uJBhnpVXpPvdVcgW5rIR_R946sr5xgTLcuDhvLO_TRfQn45ki5HiJORze7_lMehclOJxVJQcW338/s400/HPIM2079.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396247853907438594" /></a>Плафонски украсни висуљак</div><div align="left"><br /><br />Ова последња дворана је некако искошена, налик на трибине на фудбалском стадиону, и украшена сталагмитима разних облика, који подсећају на какву палату из времена кад су постојали неки облици живота нама данас страни и заборављени. Но, овакви простори заиста воде човекову машту на једно путовање у прошлост, без компаса и икаквих мапа…</div><div align="left"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivDFyqIjS8dD60R3EZhROa9owXpog3hdOR1ANKjmqvxHFsqvhzx-akAGFEX8OlaqRgEB3o_9Ba7jr9ddMSkpMNia4P3MgCz8N43Pmx-XdcqA_dzQBV-SUWPaSiWTAB39M0eYFoe93Zz3U/s1600-h/HPIM2098.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivDFyqIjS8dD60R3EZhROa9owXpog3hdOR1ANKjmqvxHFsqvhzx-akAGFEX8OlaqRgEB3o_9Ba7jr9ddMSkpMNia4P3MgCz8N43Pmx-XdcqA_dzQBV-SUWPaSiWTAB39M0eYFoe93Zz3U/s400/HPIM2098.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396247862588137394" /></a><br /></div><div align="center">Стуб на улазу у последњу дворану</div><div align="right">.</div><div align="left"><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNcqN8hpJt7WyK0BWuYH7fLv4vLR8od7gS2W7X3SO880UDKCaavDfAlgwqKm80F6iI2-OrJKpqRwAEML3J4CODhSrU9uXNrRJOklgUgkEKR9LHxECiueQmEMQK1cRotfkDLMZhlX4y8Hs/s1600-h/HPIM2089.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 302px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgNcqN8hpJt7WyK0BWuYH7fLv4vLR8od7gS2W7X3SO880UDKCaavDfAlgwqKm80F6iI2-OrJKpqRwAEML3J4CODhSrU9uXNrRJOklgUgkEKR9LHxECiueQmEMQK1cRotfkDLMZhlX4y8Hs/s400/HPIM2089.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5396247858869325426" /></a></div><div align="center">Један од уснулих чувара пећине</div><div align="center"></div><div align="center"></div><div align="center"></div><div align="left">За галерију слика из Васиљске пећине отрчите на линк: http://sais.fotopic.net/c1204601.html<br /><br /></div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-69041937067580155712009-10-18T08:34:00.000-07:002009-11-11T10:56:42.712-08:00Томина пећина, 2006-2008<p>Ево старих текстова са нашег претходног блога, неки су из наших скроз-на-скроз аматерских дана... </p><p><strong><span style="font-size:130%;">25.09.2006. Томина Пећина</span></strong>, <br /><br />До сазнања о Томиној пећини дошли смо преко једног чланка са интернета који је био за нас довољно инспиративан, и првом слободном приликом смо се упутили ка овом објекту, с` јесени 2006. године. Сам улаз у заоставштину сељака Томе из Рготине било је поприлично тешко наћи, јер се исти налази на обронцима Рготског Камена, огромног кречњачког масива на путу Зајечар-Бор преко села Рготина.<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVe28kbe4tuzYY3IJj-nCPzsYrE1j1tvaT4Q4plt1wJzqsdGCyOzvEutUY3b5YufBwkuJHxukXK86EQ4vwWw6BZ-ICB423Ggr3CTAdwBaIgoNXJQ3kPtX8jv8qIhEPZaG7NOowXSSgbuU/s1600-h/rgotskobrdo.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVe28kbe4tuzYY3IJj-nCPzsYrE1j1tvaT4Q4plt1wJzqsdGCyOzvEutUY3b5YufBwkuJHxukXK86EQ4vwWw6BZ-ICB423Ggr3CTAdwBaIgoNXJQ3kPtX8jv8qIhEPZaG7NOowXSSgbuU/s400/rgotskobrdo.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394299756196878930" /></a></p><p></p><p align="center">Кречњачки масив Рготско брдо</p><p>По налажењу заиста уског улаза у пећину, поздравило нас је друштво старих крвопија (тј.поданика Грофа Дракуле, како предања и легенде народске кажу) које се, вероватно осетивши наше присуство, слило у један канал пречника не већег од пола метра.</p><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://img245.imageshack.us/img245/6746/02lisicjife6.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 256px; height: 341px;" src="http://img245.imageshack.us/img245/6746/02lisicjife6.jpg" border="0" alt="" /></a><p align="center"><span style="font-size:85%;">Улаз у Лисичји пролаз!</span></p><p align="left"><br />Тај пролаз, познатији под називом Лисичји пролаз, крио је улаз у даље дубине подземља Томине пећине. Није било нимало лако проћи, морало се пузити по блату неколико метара, притом не знајући шта нас доле чека. Да се не лажемо, осећање страха од затвореног простора и, на моменте, немогућност померања удова како бисмо ми желели, учинило је да нам не буде свеједно у том каналу. Схвативши да само прибраност и полагано мигољење доноси резултате, успели смо и то да пребродимо. Пећина је иначе веома уска, са красним накитом и прелепим бојама, али, авај, фотографије ипак не могу да дочарају то драгоцено искуствено уживање у оваквим пределима.<br /></p><p align="left"><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 341px; height: 256px;" src="http://img453.imageshack.us/img453/2189/01ukrasill4.jpg" border="0" alt="" /><br /></p><p align="center">Нешто пећинског накита…</p><p align="left"><br />До краја пећине нажалост нисмо могли доћи, јер се ваљало спустити низ готово вертикални амбис од двадесет метара, што без одговарајуће професионалне опреме ипак не треба покушавати. Остало нам је било једино да замишљамо контуре и величину последње дворане (тзв.Дворана слепих мишева) до које нисмо могли доћи, а о којој смо само читали на интернету.</p><p align="left">Галерија слика из Томине Пећине и Рготског Камена - овде:<br />http://sais.fotopic.net/c1210066.html (у новом прозору)<br /></p><p align="left"><strong><span style="font-size:130%;">Томина пећина, до краја! , 18.2.2008.</span></strong></p><p align="left">Томину пећину смо овога пута посетили комплетно опремљени пењачком опремом и ужадима, тако да смо дошли до краја познатог дела пећине, спустивши се низ 20-метарску вертикалу која нам је некада спречавала продор даље. На крају пећине налази се дворана дугачка двадесетак метара, широка од 5-10 и висока до 23 метра...</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWz0sCtODfkfbUNKmGNVFz93vTdJsFA7TNnQtUdXgCZDWeTGhyphenhyphenGW6C7JjwWDop8-ddIEFK0YCCOot1fnu_y1fUOxu-lEZ7A5ZIXTjksXtwPDk-HQRubgsgppAakddP-aTFp4GeA35rJUM/s1600-h/Sais+u+Tominoj+065.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 298px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWz0sCtODfkfbUNKmGNVFz93vTdJsFA7TNnQtUdXgCZDWeTGhyphenhyphenGW6C7JjwWDop8-ddIEFK0YCCOot1fnu_y1fUOxu-lEZ7A5ZIXTjksXtwPDk-HQRubgsgppAakddP-aTFp4GeA35rJUM/s400/Sais+u+Tominoj+065.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394299768680890978" /></a><br />Спуштање низ "кацу", вертикалу у пећини</p><p align="center"></p><br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVSdk_dNfuJshr2aIRseo1d9BQsUnLy0wlKNcjtTnyagavHCHaB8qVMETDEYRIJEiCi25Lli6P_78xmxfA4hrokeOG61KuL7qZPRWAJ4kMLfXWzotaxv7EGj7DShQIMxZ0KX06TGOCPkc/s1600-h/Sais+u+Tominoj+086.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVSdk_dNfuJshr2aIRseo1d9BQsUnLy0wlKNcjtTnyagavHCHaB8qVMETDEYRIJEiCi25Lli6P_78xmxfA4hrokeOG61KuL7qZPRWAJ4kMLfXWzotaxv7EGj7DShQIMxZ0KX06TGOCPkc/s400/Sais+u+Tominoj+086.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394299783469867666" /></a><p align="center"></p><p align="center">Новица крај зида Дворане слепих мишева</p><p align="center"><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnG2za5TcMCZdw6veV2chV9OfbhDfdfHOprbKxxSOHIqyDWW-h_x7cL2yX_c5Ck_bcqbHJGUHCD2xLtpFXEYiFrF8oLWIKMcA9wQmhRiOlw5g1L6ez7d1q7s9u08P_0fqwflGc_VXef1s/s1600-h/Sais+u+Tominoj+068.JPG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;width: 300px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnG2za5TcMCZdw6veV2chV9OfbhDfdfHOprbKxxSOHIqyDWW-h_x7cL2yX_c5Ck_bcqbHJGUHCD2xLtpFXEYiFrF8oLWIKMcA9wQmhRiOlw5g1L6ez7d1q7s9u08P_0fqwflGc_VXef1s/s400/Sais+u+Tominoj+068.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5394299774696379890" /></a><br /></p><p align="center">Стубови у дворани</p>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2595429367866449803.post-60629324452706321322008-08-19T02:39:00.001-07:002009-10-18T08:53:46.096-07:00Prvi postПробни, уводни пост!<br />Након проблема на блогу381, ево нас на новој адреси.<br /><br />Очекујте ускоро детаље са скорашњих акција!<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaEhm3tWk4e2fijy4InDgjgb814MKFJS57JOgSoxSVFgfrmxtmxvinwHyRKUk-Y-5v8WVoD_DwBaUb3blLSkDF48dYFv7uEnuUMU3lTTPDEHOYFNMewR3v5n2_OCdDgzjEr9gLnAwGgfI/s1600-h/dveri.JPG"><br /><br /><div align="center"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaEhm3tWk4e2fijy4InDgjgb814MKFJS57JOgSoxSVFgfrmxtmxvinwHyRKUk-Y-5v8WVoD_DwBaUb3blLSkDF48dYFv7uEnuUMU3lTTPDEHOYFNMewR3v5n2_OCdDgzjEr9gLnAwGgfI/s320/dveri.JPG" border="0" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5236180300718870482" /></div></a><br /><br /><div align="center">(Двери, Лазарева пећина, август 2008)<br /></div>Mladen.caverhttp://www.blogger.com/profile/05824406631839746361noreply@blogger.com3