среда, 16. децембар 2009.

Пећина Верњикица

Назив једне од најнеобичнијих домаћих крашких каверни потиче од влашке речи „врењика“, што значи изванредна, непоновљива, мада се негде на интернету може прочитати и да јој је име дато према речи „вар“ која, тобоже, на влашком означава кречњак. Како год, евидентно је да се ради о непоновљивој и изванредној кречњачкој подземној просторији, каквој по својој необичности нема премца у нашој земљи.

Поглед на Лазарев кањон са стазе која води до Верњикице


Верњикица је смештена у литицама Лазаревог кањона, недалеко од места Злот, крај Бора у Источној Србији. На самом улазу у овај импозантан кањон, дубок и до 500м, налази се и наша најдужа пећина, Лазарева (тренутна измерена дужина око 9400м), а пешачком стазом од ње може се за непуних пола сата доћи до улаза у Верњикицу. Занимљиво је истаћи да се претпоставља да су обе пећине генетски сродне, што значи да су у некој далекој геолошкој прошлости чиниле један пећински систем који је дренирао воде са површи Дубашнице, источног обронка Кучајских планина.

Улазна (Каскадна) дворана и јаркоцрвени зидни украс "Калимеро"

(фотографија са www.panoramio.com, из времена када је пећина била осветљена)


Део дворане Венерин Храм


Тужна прича која је повезана са Верњикицом јесте њено данашње стање. Пећина је уређена за туристичке посете 1978.године и тако је функционисала све до 90их година прошлог века када су улазне капије обијене, расвета уништена а каблови и инсталације почупани и однети ко ће знати куда. На тај начин је извршена трајна девастација ове подземне лепотице која је по многоме чему била престижна и у старој Југославији.

Тужна слика: разваљена врата на излазу и почупане инсталације (лево)


А сад мало о самој пећини. Верњикица не спада у ред дужих пећина (према Спелеолошком Атласу Србије њена дужина износи око 1015м, на шта треба додати још 100ак метара канала у вишем хоризонту пећине који су открили спелеолози СК Брадан протеклих година), али је карактеристична по другим својствима. 

Сталагмит "Пећинска Венера", у друштву аутора овог текста :-)


На првом месту, ради се о запремини подземног простора. Верњикица се састоји од низа огромних дворана повезаним каналима. У њој се налази и једна од највећих подземних одаја у Србији – дворана Колосеум је пречника 60м са таваницом која се пење преко 50м висине! Другим речима, таква дворана подсећа на огромна сајмишта или велике куполе цркава или катедрала.

Творевина "Пећински човек", са застрашујућим (својим!) лицем


Симбол пећине, "Колос", сталагмит висине 11м

(фотографија Зорана Симића, линк на крају текста)


 Друга карактеристика Верњикице је њен изузетан пећински накит. У пећини су присутни најразличитији сталагмити, сталактити, стубови и драперије, којима је наш уважени спелеолог Др Раденко Лазаревић, у време уређења пећине, дао најнеобичније називе, према чудним и бајковитим облицима накита. Поменућу само неке: пећински човек, гљива, кошница, колос, годзила, замак, торањ, сребрна јела, фантом, гуштер, шешир... док су пећинске дворане назване именима: Колосеум, Вилинград, Готска Катедрала, Мраморје, Сала оружја, што додатно уноси дозу мистике и необичности у прелепе облике које је природа вековима вајала у нашем крашком подземљу.

Шума сталактита и сталагмита



"Пећинска гљива" у сувом периоду (лето 2007.) ...

..и у влажном (новембар 2009.)



Данас је накит у пећини углавном сув и са мањим постотком прокапних вода, што је у многоме последица отварања јамског улаза у пећину – тзв.вигледа, који је настао у познијој еволуцији пећине, а који је омогућио продор промаје и хладног ваздуха, што је дотадашњем затвореном пећинском систему Верњикице смањило таложење калцитних творевина и формирања пећинског накита. У време уређења пећине, виглед је затворен челичном конструкцијом са капцима, који су, нажалост, покрадени, тако да их је данас свега десетак. Што се тиче улаза у пећину, врата на главном улазу су разваљена, док је излаз из пећине, који је некада пробијен ручним алатом, затрпан недавних година обрушавањем сипарског материјала.

Плафонски украс из "Сале оружја"



Спуштање ужетом кроз јамски улаз у Верњикицу - виглед


Поглед на спелеолога у тами вигледа - са дубине од 30м



Спелеолози САИСа су чести гости Верњикице – на Вигледу смо обављали део техничке обуке, док неретко посећујемо пећину када смо у Лазаревом кањону или околини. Током новембра 2009.год., у време великих киша, било нам је задовољство да видимо да је пећина поново оживела – прорадиле су прокапне воде, многе каде су биле пуне воде а и околни саливи су светлуцали од влаге под светлом наше карбидне и електричне расвете. 

Детаљ са тренажне акције у Верњикици



Крај једног од разнобојних зидова у улазном делу

... и за крај овог јављања из Верњикице, прилажем један крајње аматерски, готово "случајан" ВИДЕО СНИМАК (кликните) , забележен новембра 2009.год. у поменутој пећини, у време високог водостаја и прокапних вода...

Напомене:

1) Податке које смо овде изнели о дужини пећине и називима пећинских украса навели смо из "Спелеолошког Атласа Србије"(уредник Предраг Ђуровић)  и "Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека" (аутор Раденко Лазаревић).

2) Сву грандиозност пећине на много бољи начин и са професионалном фотографском опремом "ухватио" је спелеолог-фотограф Зоран Симић, чију галерију слика можете посетити на : http://picasaweb.google.com/sima.pecinar/VernjikicaPeIna#

3 коментара:

Novica је рекао...

LONG LIVE SAIS

Djordje_Nis је рекао...

Шта рећи сем фасцинантно...
Скоро сам био у Лазаревом кањону и причао са Дејаном Галисом који ми је рекао да САИС постоји и на фејсбуку и да преко групе може да се ступи у контакт са људима из горепоменуте организације,али на фб не могу да нађем ни то,а ни Дејанов профил...
Конкретно треба ми то да бих могао некад уколико постоје могућности да се укључим у неку акцију...
Поздрав

Mladen.caver је рекао...

mladen dot caver at gmail dot com
jest moja adresa, pa piši (kasno sam video tvoj komentar)