Давидов Пропаст, Тупижница, 22.06.2008.

 

Давидов Пропаст је, за сада, најдубља позната јама на лепотици Тупижници (1160м). Јаму је први истраживао још далеких 60-их година прошлог века надалеко чувени Милутин Вељковић, човек који је познат по петнаестомесечном боравку у Самар пећини код Сврљига (види линк са стране!). Његова пионирска истраживања су дала прва сазнања о овој “јами без дна”, описавши је као јаму дубоку око 100м. Милутин је у та времена силазио у јаму уз помоћ челичних сајли и чекрка. Каснија истраживања зајечарских спелеолога, као и Предрага Ђуровића и Драгана Нешића током 80-година, дала су нешто прецизније податке о генези јаме као и о “прецизној” дубини од око -81м.

Падине планине Тупижнице

Припреме за силазак у пропаст

Наша посета овој јами се, изгледа, дешава након 20 година од последње познате посете овоЈ “пропасти”, како народ од вајкада назива вертикалне “бунаре” у земљи. Трочлана екипа, уз вођство водича, Драгана - Неше - Нешића, извршила је опремање јаме и докуцавање неопходних спитова у стени, јер су спитови који већ постоје у јами стари преко 20 година.

На улазној вертикали


Куцање спита за сидриште

Што се тиче самог изгледа јаме, након улазне вертикале од око 20 метара, силази се на косу полицу препуну расквашене земље и лишћа. На крају уске полице налази се гротло другог дела јаме - улаз у велелепни “хангар” дубине преко 50 метара, ширине двадесетак а дужине 40 метара. Сама дужина превисне вертикалне низ коју је се потребно спустити ужетом је преко 40 метара. По спуштању на дно, налазимо се у гомили обрушеног камења, тзв. сипара, низ који се силази до најниже тачке јаме, - 81м. Што се тиче пећинског накита, зидови су углавном обложени влажним саливима, а на самом дну јаме има мањих стубова, сталагмита. Лепотом и необичношћу се истиче велики подна формација, налик на какав округли олтар.

Подна формација на дну јаме



Природа-вајар и спелеолог

Како било, замислили смо се над чињеницом да је старом вуку Милутину било заиста потребно доста храбрости спустити се у овакво гротло без озбиљније техничке опреме, у време када је развој спелеолошких помагала тек био у повоју. Свака му част на храбрости, ентузијазму и настојању да расветли тајне које природа тако љубоморно чува.

Ка излазу из 40-метарске вертикале уз помоћ ужета

Давиде, до скорог виђења!