Ако на половини магистралног пута Књажевац-Зајечар скренете према Бугарској граници, и наставите неколико километара у том правцу, најпре ћете проћи кроз сеоце Селачка, и, по изласку из њега, наћи се на путу који води у брда која вас окружују са обе стране. Ту, на само неколико стотина метара изнад вас угледаћете високи звоник Суводолског манастира на десном обронку брда, усред густе шуме.
Манастир Суводол
Но, на свега неких стотинак метара испред манастира, поглед нас, САИСчана, се задржао на КАРСТУ који на неки начин омеђује црквено добро. Овај карст крије (најмање!) три пећине вредне помена, које су познате под називом Суводолске пећине (или Манастирске, према Спелеолошком Атласу Србије). А пошто ћемо овде разматрати три пећинска објекта, зваћемо их објекат 1, 2 и 3 (а како би другачије). Уосталом, тако су и разврстани у већ поменутом атласу. Саме пећине се, одмах да напоменемо, не истичу величином, грациозношћу или богатством накита (што делимично не важи за објекат бр.3). За научнике су значајне због одређеног броја ендемичних и ретких животињица (разноразних паука, псеудоскорпија итсл.) а нама су драге јер је објекат 1 био један од првих подземних канала које је САИС икада обишао. Кренимо, елем, редом –
Објекат Бр. 1
Испитиван с наше стране у више наврата 2006.године а два пута и ове, 2007.године. Чини га вијугави канал уских димензија који има два улаза. Дакле, ради се о својеврсној тунелској пећини. Заједно са бочним каналом који кроз ултраклаустрофобични + стрми пролаз води до омање галерије-, пећина 1 мери нешто мање од 100м, и налази се на левој обали реке. Прецизније речено, чим се пређе мост, са десне стране пута (=лева страна реке!) иде се десетак метара узбрдо и ту смо!. У галерији смо приметили само једног слепог домаћина, који је ту увек кад дођемо, и неколицину паука.
На улаз у Суводолску пећину бр.1
Објекат Бр.2
За постојање другог суводолскоспелеолошког објекта смо заснали тек касније (захваљујући Атласу нашем насушном) и посетили смо га почетком фебруара у шесточланом издању, јачи но икад:-) (+ 7.члан, бонус је био наша спелеолошка „сонда“, кер Џесолина!) Иначе, пећина 2 се налази малте не преко пута пећине 1, дакле на десној речној обали, непосредно изнад исте, и има 2 већа улаза и још (најмање!) 2 веома уска. Дужине је 166м, сува је попут оне прве, и састоји се од два нивоа. Дакле, ово је нека врста пећине „на спрат“: приземље је са спратом спојено помоћу једног уског канала кроз који се пролази нама омиљеним пужењем, наравно узбрдо. По уласку на спрат, долази се до овеће дворане која излази на највећи улаз-излаз пећине. Из те дворане се може доћи до још два канала који су на пар места повезани и који се, нажалост, сужавају и губе на неких 40ак метара од поменуте дворане. Попут прве суводолске пећине, и ова пећина готово да нема накит и украсе, али зато има занимљиве уске, и на моменте, повезане канале вредне обилажења и заглављивања у њима. Вредан помена је завршетак једног од канала до кога је јако тешко доћи, у коме за разлику од остатка пећине има влаге и каквих кадица подесних за визуелно-фотографску оверу. Но, све се ово на тренутак заборави када се оде до…. треће пећине!!! Читај даље!
Улаз/излаз - пећина 2 и екипа САИСа
Објекат Бр.3
Ух….трочланој САИС екипи која је тог поподнева, 21.2.2007., отишла до Суводола са намером да лоцира фамозни објекат бр.3, уложени труд и зној се исплатио и у виду прелепе пећине - вратио! Иако смо знали да се 3.пећина налази на висинској разлици од преко 100м надморске висине од прве две пећине, и колико-толико у правцу самог манастира, тумарали смо сат времена по свеприсутном карсту док нисмо нашли жељени улаз. Супротно нашим очекивањима, исти се налази ближе манастиру него што смо претпостављали, отуд и толико тумарање унаоколо. Углавном, пећину 3 сачињава један главни канал са пар кривина, скретања и пар места за пењање/спуштање где има и наслага блата. Иако и она припада типу фосилних врелских пећина (попут прве две), ова се доста разликује. Сам канал је дужине неких 157 метара, али, богца му, изгледало је као да ту има целих 300 метара! Почевши од стрмог улаза, ходник који следи је већином уских зидова, али са поприлично високом таваницом, негде и до 10ак метара. Са зидова канала понегде има и накита (пећинских салива) и подоста некаквих кречњачких наслага у виду „бобица“ (не знам како се то стручно зове) које се пресијавају под светлошћу наших лампи. Посебно је занимљиво када се дође до једног успона, (где смо наишли на труле мердевине које су се сломиле на сам наш додир!) после кога се стрмо спуштамо у овећу дворану пуну слепих мишева који лете унаоколо и стварају готово пријатну природну буку својим крилима. Да није на све стране било вандалских потписа по зидовима, угођај би био и потпунији. Углавном, ово је најлепша пећина из поменуте групе Суводолских / Манастирских пећина.
Изглед канала у 3.пећини (слика из 2009.)
Уснули становници пећине 3
Иначе, овом крају који није толико богат кречњаком као неки други крајеви које смо обилазили, крије се још пар -наводно- краћих објеката, који чекају на упознавање и - истраживање.
Нема коментара:
Постави коментар