Тунелски део пећине, са једне...
Тих 200 метара колико шпиља мери, више су него занимљиви. Акценат овде није био на пространим дворанама, којих и нема, већ на многобројним каналима, рукавцима и уским тунелчићима који откривају пролазе до малих када (у којима је некад било воде) или једне «дахозауставне» одаје са накитом који и видимо на сликама. Занимљиво је рећи да за оне који би да се овде осећају «цивилизовано» постоји и осветљење – притиском на пар дугмића у струјомеру пали се расвета која, додуше, баца прелепе сенке на шаре и уврнуте облике Сесалачке пећине, али се нама ипак допао њен дивљи, природни и неукроћени аспект који смо истраживали нашим лампама, без додатног јаког осветљења.
Нема коментара:
Постави коментар