Томина пећина, 2006-2008

Ево старих текстова са нашег претходног блога, неки су из наших скроз-на-скроз аматерских дана... 

25.09.2006. Томина Пећина, 

До сазнања о Томиној пећини дошли смо преко једног чланка са интернета који је био за нас довољно инспиративан, и првом слободном приликом смо се упутили ка овом објекту, с` јесени 2006. године. Сам улаз у заоставштину сељака Томе из Рготине било је поприлично тешко наћи, јер се исти налази на обронцима Рготског Камена, огромног кречњачког масива на путу Зајечар-Бор преко села Рготина.

Кречњачки масив Рготско брдо

По налажењу заиста уског улаза у пећину, поздравило нас је друштво старих крвопија (тј.поданика Грофа Дракуле, како предања и легенде народске кажу) које се, вероватно осетивши наше присуство, слило у један канал пречника не већег од пола метра.

Улаз у Лисичји пролаз!

Тај пролаз, познатији под називом Лисичји пролаз, крио је улаз у даље дубине подземља Томине пећине. Није било нимало лако проћи, морало се пузити по блату неколико метара, притом не знајући шта нас доле чека. Да се не лажемо, осећање страха од затвореног простора и, на моменте, немогућност померања удова како бисмо ми желели, учинило је да нам не буде свеједно у том каналу. Схвативши да само прибраност и полагано мигољење доноси резултате, успели смо и то да пребродимо. Пећина је иначе веома уска, са красним накитом и прелепим бојама, али, авај, фотографије ипак не могу да дочарају то драгоцено искуствено уживање у оваквим пределима.

Нешто пећинског накита…

До краја пећине нажалост нисмо могли доћи, јер се ваљало спустити низ готово вертикални амбис од двадесет метара, што без одговарајуће професионалне опреме ипак не треба покушавати. Остало нам је било једино да замишљамо контуре и величину последње дворане (тзв.Дворана слепих мишева) до које нисмо могли доћи, а о којој смо само читали на интернету.

Галерија слика из Томине Пећине и Рготског Камена - овде:
http://sais.fotopic.net/c1210066.html (у новом прозору)

Томина пећина, до краја! , 18.2.2008.

Томину пећину смо овога пута посетили комплетно опремљени пењачком опремом и ужадима, тако да смо дошли до краја познатог дела пећине, спустивши се низ 20-метарску вертикалу која нам је некада спречавала продор даље. На крају пећине налази се дворана дугачка двадесетак метара, широка од 5-10 и висока до 23 метра...

Спуштање низ "кацу", вертикалу у пећини

Новица крај зида Дворане слепих мишева

Стубови у дворани