САИС Дворана у Лазаревој пећини

Давно беше постављање нових САИС извештаја у овом мрачном кутку. Јесте уследило време ређих активности, и то из више објективних разлога. На срећу, то није навукло гнев подземних богова (и богиња!) на нас, већ нам се вратило на најбољи могући начин. Елембелем, у два спелеолошка улета у наш највећи пећински забавни парк – Лазареву пећину, први током октобра 2010., а други почетком фебруара текуће 2011.год., дошло је до нешто мањих али самим тим и слађих резултата.

Улазна капија и кречњачки масив

Први улет, чији је циљ био детаљније рекогносцирање главног везног канала и потенцијалних бочних канала у које се дотад није ушло (због већег водостаја, одустало се од одласка у даље – и дивље - делове пећине) је донео откриће до тад непознате дворане, која у част нашу доби радно, крштено име Саис дворана. Кум беше Спелеолошки Клуб Брадан из Бора, покровитељ и алфа-и-омега истраживања највећег спелеолошког потенцијала у Србистану. Иначе, што се тиче дворане, ради се о вишем, сада сувом хоризонту условно речено средишњег дела пећине (познаваоцима пећине: изнад т.41 у главном везном каналу који води ка реци и Дворани Понора) који у себи крије једну дворану, тј. релативно пространи и високи канал који пада ка главном везном каналу. Грубо речено, димензије Саис Дворане су 20ак метара у ширини и до 25м у висини. Дворана је поприлично богата пећинским накитом: сталагмитима у средишњем делу, понеким стубом и гомилом сталактита и салива у периферним и крајњим одајама, где се висина спушта на 0.5м а канали постају готово непроходни од различитих облика пећинског накита, а нарочито се истичу калцитне каде са кристалним творевинама. 

у Саис Дворани

Узани пролаз ка каналу откривеном фебруара 2011.

У ћоше није лоше!

На тераси зида дворане

Мерења која су потом обавили колеге из Бора и Београда су дала дужину до тада познатих канала – око 200 метара, што је „продужило“ пећину, тј. дужину званично измерених канала на 9800 метара (9.8км). Сматра се да се овде ради о само једном сегменту некада великог канала који је услед спуштања речног хоризонта у ниже делове пећине изгубио своју хидролошку функцију, постао „висећи“, суви канал, а који је у међувремену (читај: хиљадама година) услед обурвавања у пећини, али и таложења калцитних наслага, преграђен за даља истраживања. Овакву претпоставку можемо направити јер се већ поуздано зна да се у пећини „преплићу“ најмање 3 пећинска хоризонта, односно „спрата“, сликовито речено.

Испод стуба носача

Кљешта

Узани новооткривени пролази преграђени накитом

Необични облици таванског накита

Допунско истраживање Саис Дворане уследило је, као што рекосмо, фебруара 2011.год. и донело још један мали помак у истраживању исте. У једном од ужих и теже проходних делова канала Саис Дворане, откривен је узани процеп између наслага калцита и ниских стубова које су нас одвеле до једне високе али уске дворане, која је на једној страни преграђена обурваним пећинским материјалом, заварена мешавином глине и калцитних излучевина, а на другој страни води до сплета уских и ниских канала готово зараслих у прелеп пећински накит. Нешто даље, уско провлачење приликом кога је било неопходно скинути сву техничку опрему, појас и шлем, водило је до још једне нешто мање одаје, која, чини се, не „иде даље“. Како год, мали помак за дужину Саис Дворане (није обављено мерење, али процена је око 50ак метара нових канала) и саме Лазареве пећине уопште, али велики ужитак који са собом носи сваки нови улазак у простор у коме човекова нога никада није крочила, довољан је сам по себи заљубљеницима у негостољубиво и неистражено, чудесно и несвакидашње. Таква је Лазарева пећина – огроман спелеолошки објекат чија права истраживања тек треба да уследе – уз велики рад, низак водостај (тога ретко има у последње 2 године , нажалост) и помоћ и подршку локалне средине, надамо се да ће дужина, обим и лепота пећине достићи висине о којима слутимо на основу досад виђеног, документованог и истраженог. Први циљ – рушење фамозне границе у дужини од 10км, што ће вероватно уследити ове године.

Доста је било озбиљности,
 сад малоЕПП:

Најбољи пећински штапићи - Трик штапићи

Било куда, кикирики свуда.

И класична фотка на излазу из шпиље :)

 

Пећина Верњикица

Назив једне од најнеобичнијих домаћих крашких каверни потиче од влашке речи „врењика“, што значи изванредна, непоновљива, мада се негде на интернету може прочитати и да јој је име дато према речи „вар“ која, тобоже, на влашком означава кречњак. Како год, евидентно је да се ради о непоновљивој и изванредној кречњачкој подземној просторији, каквој по својој необичности нема премца у нашој земљи.

Поглед на Лазарев кањон са стазе која води до Верњикице

Верњикица је смештена у литицама Лазаревог кањона, недалеко од места Злот, крај Бора у Источној Србији. На самом улазу у овај импозантан кањон, дубок и до 500м, налази се и наша најдужа пећина, Лазарева (тренутна измерена дужина око 9400м), а пешачком стазом од ње може се за непуних пола сата доћи до улаза у Верњикицу. Занимљиво је истаћи да се претпоставља да су обе пећине генетски сродне, што значи да су у некој далекој геолошкој прошлости чиниле један пећински систем који је дренирао воде са површи Дубашнице, источног обронка Кучајских планина.

Улазна (Каскадна) дворана и јаркоцрвени зидни украс "Калимеро"

(фотографија са www.panoramio.com, из времена када је пећина била осветљена)

Део дворане Венерин Храм

Тужна прича која је повезана са Верњикицом јесте њено данашње стање. Пећина је уређена за туристичке посете 1978.године и тако је функционисала све до 90их година прошлог века када су улазне капије обијене, расвета уништена а каблови и инсталације почупани и однети ко ће знати куда. На тај начин је извршена трајна девастација ове подземне лепотице која је по многоме чему била престижна и у старој Југославији.

Тужна слика: разваљена врата на излазу и почупане инсталације (лево)

А сад мало о самој пећини. Верњикица не спада у ред дужих пећина (према Спелеолошком Атласу Србије њена дужина износи око 1015м, на шта треба додати још 100ак метара канала у вишем хоризонту пећине који су открили спелеолози СК Брадан протеклих година), али је карактеристична по другим својствима. 

Сталагмит "Пећинска Венера", у друштву аутора овог текста :-)

На првом месту, ради се о запремини подземног простора. Верњикица се састоји од низа огромних дворана повезаним каналима. У њој се налази и једна од највећих подземних одаја у Србији – дворана Колосеум је пречника 60м са таваницом која се пење преко 50м висине! Другим речима, таква дворана подсећа на огромна сајмишта или велике куполе цркава или катедрала.

Творевина "Пећински човек", са застрашујућим (својим!) лицем

Симбол пећине, "Колос", сталагмит висине 11м

(фотографија Зорана Симића, линк на крају текста)

 Друга карактеристика Верњикице је њен изузетан пећински накит. У пећини су присутни најразличитији сталагмити, сталактити, стубови и драперије, којима је наш уважени спелеолог Др Раденко Лазаревић, у време уређења пећине, дао најнеобичније називе, према чудним и бајковитим облицима накита. Поменућу само неке: пећински човек, гљива, кошница, колос, годзила, замак, торањ, сребрна јела, фантом, гуштер, шешир... док су пећинске дворане назване именима: Колосеум, Вилинград, Готска Катедрала, Мраморје, Сала оружја, што додатно уноси дозу мистике и необичности у прелепе облике које је природа вековима вајала у нашем крашком подземљу.

Шума сталактита и сталагмита

"Пећинска гљива" у сувом периоду (лето 2007.) ...

..и у влажном (новембар 2009.)

Данас је накит у пећини углавном сув и са мањим постотком прокапних вода, што је у многоме последица отварања јамског улаза у пећину – тзв.вигледа, који је настао у познијој еволуцији пећине, а који је омогућио продор промаје и хладног ваздуха, што је дотадашњем затвореном пећинском систему Верњикице смањило таложење калцитних творевина и формирања пећинског накита. У време уређења пећине, виглед је затворен челичном конструкцијом са капцима, који су, нажалост, покрадени, тако да их је данас свега десетак. Што се тиче улаза у пећину, врата на главном улазу су разваљена, док је излаз из пећине, који је некада пробијен ручним алатом, затрпан недавних година обрушавањем сипарског материјала.

Плафонски украс из "Сале оружја"

Спуштање ужетом кроз јамски улаз у Верњикицу - виглед

Поглед на спелеолога у тами вигледа - са дубине од 30м

Спелеолози САИСа су чести гости Верњикице – на Вигледу смо обављали део техничке обуке, док неретко посећујемо пећину када смо у Лазаревом кањону или околини. Током новембра 2009.год., у време великих киша, било нам је задовољство да видимо да је пећина поново оживела – прорадиле су прокапне воде, многе каде су биле пуне воде а и околни саливи су светлуцали од влаге под светлом наше карбидне и електричне расвете. 

Детаљ са тренажне акције у Верњикици

Крај једног од разнобојних зидова у улазном делу

... и за крај овог јављања из Верњикице, прилажем један крајње аматерски, готово "случајан" ВИДЕО СНИМАК (кликните) , забележен новембра 2009.год. у поменутој пећини, у време високог водостаја и прокапних вода...

Напомене:

1) Податке које смо овде изнели о дужини пећине и називима пећинских украса навели смо из "Спелеолошког Атласа Србије"(уредник Предраг Ђуровић)  и "Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека" (аутор Раденко Лазаревић).

2) Сву грандиозност пећине на много бољи начин и са професионалном фотографском опремом "ухватио" је спелеолог-фотограф Зоран Симић, чију галерију слика можете посетити на : http://picasaweb.google.com/sima.pecinar/VernjikicaPeIna#

Преконошка пећина, лето 2008.

У склопу ретроспективе наших минулих излазака на терен, ево осврта на пуну и богатију посету Преконошкој пећини, која се збила ту негде априла 2008.год. Наиме, наша претходна посета овој некада-чувеној а данас-заборављеној-и-напуштеној источносрпској пећини се беше завршила не тако славно (за ту причу кликни ОВДЕ!). Овог пута је наш пећинарски двојац без кормилара у срвљишко село Преконога стигао по спарном (али некишовитом) летњем дану и са неопходном опремом за силазак у ниже сегменте пећине, а, и, коначно, са дигиталцем који је радио како треба.

На путу ка Преконошкој пећини

(у позадини врх Уљ на Сврљишким планинама, наспрам кога се налази пећина)

Прелепе формације у пећини, високо ка таваници

Главни канал у пећини је релативно простран и нашаран саливима

Такође

Силазак ужетом у ниже -готово лавиринтске-  нивое пећине

...где је накит "ватрене" боје..

..а блато густо и сочно као домаћи пекмез...

Нажалост, многи зидови и разнобојни саливи у пећини су уништени вандалским потписима којечијим. 

Време за предах

Крај једног од гломазнијих стубова

Зидови главног пећинског канала

Занимљив пећински стуб у улазном делу Преконошке пећине

...и технички комплет се нагутао блата...

Као што већ написах у горе линкованом тексту, остаје жал што се дозволило да се Преконошка пећина доведе у овакво стање: доста накита је још пре више десетина година поломљено а након делимичног уређења пећине расвета и инсталације су разнешене, а улазна капија разваљена.  Но, ко зна - можда још увек није касно да неко учини нешто по питању очувања поноса и лепоте ове подземне лепоте.

Лазарева пећина, јесен-зима 2008.

Током јесени 2008.године вредни саисчани су у неколико наврата правили истраживачко-тренажне улазе у нашој најдужој пећини, Лазаревој. Циљеви акција су углавном били усмерени на мерење пар бочних канала, једног везног канала и тражење нових канала у средњим деловима пећине, на удаљености од 3 до 4км од улаза. Резултат: крајње позитиван, измерено је негде око 300 метара канала тако да тренутно (крај 2008.год) дужина Лазареве пећине износи негде око 9100 метара.

На самом улазу у Лазареву пећину (у позадини мапа туристичког дела пећине)

Траверзни прелазак бившег сифона, у коме итекако има воде

(од ове тачке се прелази у тзв. "нови" део пећине, који се активно истражује већ неколико година...)

Сталагмити и сталактити у новом делу пећине

Још једна од траверзи у речном каналу пећине...

На улазу у дворану Црвени кристал (шта мислите по чему је добила име?)

Са таванице виси право мало пећинско богатство...

Пауза за мезе у периодично плављеном каналу пећине, видите има и блата...

На пар места мора се низ и уз уже -  а са стране лепота

... и на крају сви срећни и задовољни, (малчице) и блатњави...