Пећина Самар, Копајкошара, Сврљиг, 28.1.2007.

САИСчани су се 28.1.2007. запутили према селу Копајкошара десетак километара западно од Сврљига. Мета наше спелеолошке догодовштине је била чувена пећина Самар, позната и под називом Милутинова пећина. Ово друго име добила је по спелеологу Милутину Вељковићу, легенди наше спелеологије, доајену бивствовања под земљом. Поменути је чувен по томе што је успео да проведе читавих петнаест месеци буквално зазидан у Самар пећини, живећи унутар исте, испитивајући је, и притом покушавајући да потуче светски рекорд тамо неког суманутог француза који живеше под земљом целих годину дана. Наравно, у томе је успео, одржавајући радио везу са селом, напајајући се струјом из агрегата, и хранећи се конзервираном храном и двопецима. Све се то издешавало тамо 69. и 70. године минулог века у овом бајковитом полупланинском сеоцу.

Поглед на село Копајкошара

На улазу у Самар пећину, Велики пештер

Но, вратимо се нашем путешествију. Пећина је иначе тунелског типа, дужине скоро 4км, и простире се подно брда на слици. Изградио ју је поток Судвек који и дан-данас кроз њу протиче.


По доласку у готово пусто село, инструкције смо добили од једне баке која је била крајње љубазна и објаснила нам како да дођемо до улаза у Самар. Путићем смо дошли до водопада, који се налази одмах надомак села. Одмах изнад тог места где Копајска река напушта Самар пећину налази се улаз у пећински канал који је нешто мањих димензија. Но, одмах изнад, налази се знатно већи отвор, тзв.Велики Пештер који се сужава на неких тридесетак метара и представља некадашњи активни горњи ниво пећине.

На првом мањем водопаду у пећини

Прошавши кроз улазни канал улази се у омању дворану кроз коју протиче речица. Навукли смо чизме, проверили лампе, и кренули уз поток. Вода најпре није била дубока, и најпре је било лако за кретање. Дошли смо и до једног омањег водопада где је река изводила свој пећински плес.

Понорски улаз пећине, Судвек поток

Након пређених 300ак метара од улаза , дошли смо, нажалост, до једног сужења речног канала где је дубина износила нешто преко пола метра, што је спречило екипицу од даљег напредовања. Ништа без рибарских чизми (да не спомињем непромочиви комбинезон)! Морали смо да се вратимо назад, разочарани што не можемо даље кроз ово лудило од пећине!

 Пошто су неки од нас били мокри, просец сушења панталона, чарапа и осталих састојних елемената наше екипе, се одвијао уз шпорет у оближњем дому дедице који је, бог душу да му прости, одржавао телефонску везу са Милутином и бринуо се о агрегату. После окрепљења ракијом и чајем које су нам даривали жена и сестра Милутиновог јатака (чијег имена нажалост не могу да се сетим!), и подуже приче о том давном времену када је Милутин царовао Самар пећином, уз помоћ једног мештанина запутили смо се ка тзв.Судвеку, месту где поток-река као сврдло буши брдо и формира Самар пећину.

Тамо смо угледали величанствен призор – изнад самог улаза у Самар налази се велика прераст (камени мост), на висини од неких 15ак метара!

Прераст изнад понорског улаза у Милутинову пећурину

Лепотом не заостаје ни сам улаз у овај део Самара – али, авај, наш продор у дубину пећине је још једном био онемогућен. После свега 50ак метара од улаза, поток се опет љути и прави једно базенче дубине не мање од пола метра. Опет ништа без чизама - или тоталног квашења! И опет морамо назад! Вреди споменути да су неки од нас испитали и неколико десетина метара дуг каналски лавиринт на самом улазу, а на слици испод можете видети како је то изгледало!

Но, постоји још један улаз у ову сложену пежину. Јамски улаз звани „Жљебура“ носи име по истоименом потоку који понире у пећину Самар „одозго“, готово на половини брда. Првих неколико десетина метара ове стрмине могуће је било проћи лагано, без осигурања, све до дела када се вертикала од вероватно неких 20ак метара стрмоглављује ка каналима пећине који леже испод наших ногу.

 И ето, тако се завршила наша прва посета овом изузетном спелеолошком објекту. Иако нисмо много одмакли у истраживању истог, задовољни смо посетом. Планирамо да Самар посетимо или на пролеће или преко лета, односно када водостај у пећини буде нешто нижи, односно када понесемо пар рибарских чизама.

НАПОМЕНА: Самар пећину смо посетили поново током сушних месеци, прошли је целом дужином, а прича и фотке са те авантуре уследиће...