недеља, 18. октобар 2009.

Васиљска пећина, Књажевац, 11.12.2006.


Мало ко би рекао да се на свега петнаестак километара од Књажевца налази једна од најбитнијих пећина по броју пронађених фосилних остатака неких давно изумрлих животиња у нашој земљи. Фосиле на страну (на које ми додуше нисмо наишли, за разлику од Иванске пећине код Ошљана где држасмо у руци дебеле кости дааавно изумрлог пећинског међеда!), ово Васиљско благо нас је поприлично одушевило. Очекивали смо шпиљу мањих димензија – кад оно испаде веће но што смо се надали. Унутра се улази пузећи дуж уског и ниског канала да би се убрзо дошло до прве веће дворане из које пут води до наредне, на чијем плафону су управо своју седницу држали крилати представници Доњег Дома Васиљске пећине. Ти летећи сисари нису обраћали много пажње на нас те смо се и без њихове сагласности упутили до последње дворане необичног облика и још необичнијих форми пећинског накита који су се пресијавали бакарно-црвеним бојама под светлом наших лампи.


Плафонски украсни висуљак


Ова последња дворана је некако искошена, налик на трибине на фудбалском стадиону, и украшена сталагмитима разних облика, који подсећају на какву палату из времена кад су постојали неки облици живота нама данас страни и заборављени. Но, овакви простори заиста воде човекову машту на једно путовање у прошлост, без компаса и икаквих мапа…


Стуб на улазу у последњу дворану
.


Један од уснулих чувара пећине
За галерију слика из Васиљске пећине отрчите на линк: http://sais.fotopic.net/c1204601.html

Нема коментара: