Ништа слађе него добро разгибавање после новогодишњих баханалија, кркања, ића и пића - 2.јануар 2009.год. је представљао логични наставак наше претходне посете овом, како се некада мислило, релативно простом спелеолошком објекту. Још током снежног новембра 2008.год., САИСчани су се запутили у лагану шетњу клисуром Велике реке код села Подгорац, на пола пута између Бољевца и Бора. Успутна станица била је и Девојачка пећина (Гаура Фећилор, како је локални живаљ од вајкада назива), краћа пећина на једној од клисурастих страна подно једног стеновитог одсека.
Узани улаз у Девојачку пећину
Иначе, информације које смо тада успели да прибавимо о овој, чинило се, изворској пећини, описивале су је као крашки објекат дужине од свега 50ак метара са једном лепом пећинском двораном испуњеном накитом. У то смо се уверили још том приликом, о чему сведоче и фотографије.
Стубови у улазној дворани
Међутим, требало је проверити информацију добијену из различитих извора, а до тад необјављену у стручној литератури - говоркало се да пећина у својим недрима брижљиво крије и наставак, раније непознат стручној јавности. Испоставило се да су гласине биле основане - при крају велике дворане, готово високо при таваници, налази се нека врста терасе до које се не тако лако може доћи пењањем уз један од зидова. Та препрека је том приликом савладана и утврђено је да пећина има вертикални наставак. Како том приликом нисмо носили ништа од ужади и опреме за вертикално пећинарење, силазак у јамски део пећине је одложен за неку другу прилику.
Језерце са водом
Испоставиће се да се прилика указала тек у новој 2009.години - на самом њеном почетку. Са -5с колика је напољу била температура, ушли смо у претоплих +10, колико је било у самој пећини. Милина за рад, уживање и фотографисање у пећини.
Криви торњеви у Пизи, овај, Подгорцу
Новица га “цени”
Пут до јамског дела пећине, који износи неких 50ак метара дубине (како смо у међувремену сазнали од спелеолога Завода за заштиту природе који су вршили мерења у том делу) и скоро 200м дужине (дакле не превише, али довољно да задовољи новогодишње апетите!) водио је преко поменуте терасе високо у плафону коју смо уз помоћ ужета овога пута са лакоћом савладали. У продужетку се морало пузити по расквашеној глини да би се кроз један теснац дошло до мале вертикале, која се каналом високим 10ак метара надовезује на вертикално гротло друге вертикале.
Тераса води кроз уске пролазе до јамских делова пећине
На првој вертикали
Сама вертикала није превелика, нешто мање од 20м, али је занимљиво то што се налази на половини висине импресивне кружне јамске дворане. Ова дворана је висока и до 40м, а са њених се страна величанствено спуштају масивни саливи и драперије готских облика, подсећајући на какве џиновске оргуље. Дно јаме и зидови су прекривени глином али и саливима, а на поду дворане има и малих стубова и сталагмита.
Богати зидови јамске дворане
Како запросити сталагмит - ћутање је знак одобравања
Јамски део се каскадно надовезује на узани канал који превисно води до вертикале од 25м, где смо употребили спитове спелеолога поменутог Завода који су овде очигледно не тако давно били. Занимљиво је било приметити да је на зиду канала било потписа људи који вероватно нису били спелеолози - то смо закључили и по трагу од челичне сајле дубоко урезаном у тврђу глину на претходној вертикали (тзв.трагачи за златом су познати по коришћењу таквих средстава, тако да се вероватно ради о њима).
Ваља поставити сидришта како треба…
…јер ово сидриште води до превисне вертикале
На дну последње вертикале, зидови прошарани разнобојним калцитом
Елем, наредна јамска дворана је такође импресивна и висока, а завршава се, чини се, силазним узаним каналом запуњеним дробином и глином. Међутим, испоставило се да овој пећини-јами ту није крај. У супротном зиду дворане, у једном узаном процепу, јаким осветљењем са лампе се назирала у плафону некаква дворана, или бар огроман празан простор. Како је процеп био веома узак, а саливи који чине зидове процепа су чисти и неукаљани, претпоставили смо да туда нико до сад није покушао да се успење. Штемовањем салива, куцањем помоћног спита и коришћењем и најмање избочине у зиду уз помоћ гуртни и прусика, Хари је успео да се уз много муке некако успење уз овај процеп, и изађе у поменуту дворану у коју до сад људска нога крочила није. Иако смо се надали да дворана води даље, било вертикално било хоризонтално, дворана представља вероватан крај овог дела пећине. Знатне је висине, преко 25м - једино се у таваници назиру обриси потенцијалних доточних канала. Авај, до њих је веома тешко доћи, јер су зидови јамске дворане готово вертикални. Ко зна - можда ти горњи канали отварају неко ново поглавље у историји ове подземне лепотице.
Вертикални теснац који води до нове дворане
Повратак назад уз уже (у позадини: улаз у пут ка процепу)
Још једна особеност овог објекта јесте бобичав, корални накит на појединим јамским зидовима, што се не среће баш често у пећинама.
Све што је лепо кратко траје… мора се назад у главну дворану, на вечеру…
Било како било, овакав изглед овог спелеолошког објекта окарактерисаће је ипак не као изворску пећину, како се то некад мислило, већ радије као понорску јаму.
…и на крају мора да се добро крка, јер пећинарење зна да исцрпи чоека…
Нема коментара:
Постави коментар