Дуго се спремасмо за посету једној од наших најдужих и најлепших пећина. Пећина у селу Боговина недалеко од Бољевца, на источним падинама Кучајских планина је некада сматрана за нашу најдужу пећину, све до детаљнијих истраживања Ушачког пећинског система (Западна Србија, који мери неких 6185m). Укупна дужина канала је неколико пута коригована а према последњим званичним истраживањима износи 5842м. Последњих година пећину истражују спелеолози СОБ-а, и према неким претпоставкама, укупна дужина пећине би требало да достигне цифру од неких 7,5км (преузето са сајта www.asak.org.rs), што Боговинску лепотицу смешта на 2.место по дужини пећинских канала, одмах иза Лазареве пећине (тренутна дужина око 9400м).
Пространи улаз у Боговинску пећину
Као што рекох,доста се одлагало са обиласком овог спелеолошког богатства - рецимо да се чекало лето и тзв.хидролошки минимум, тј.низак ниво воде у пећини, пошто је пећина добрим делом хидролошки активна. Углавном, приликом наше посете ниво воде у већем делу главног канала је био минималан, тако да проблема за напредовање кроз објекат није било, дакле биле су довољне само чизме.
План пећине (према Спелеолошком Атласу Србије)
Главни канал пећине, који представља тзв.средњу етажу (постоје и доња, активна етажа пећине, и горња, висока етажа која је и најбогатија накитом), је углавном лако проходан и не захтева употребу пењачке / спелеолошке опреме. Иначе, пећина обилује разним и богатим облицима пећинског накита, што примећујете и на сликама које следе:
Таваница...
....танке цевчице-сталактити...
...ка вишим сегментима пећине...
..накита има и лево и десно...
Због своје лепоте, а и самог положаја (налази се не тако далеко од пута Зајечар-Параћин), у пећини су започети радови на уређењу за туристичке посете, тј. бетонирана је стаза у дужини од неколико стотина метара, а ради се и на увођењу расвете.
Нема коментара:
Постави коментар