Јама у Ланишту, Мироч, 1.5.2008.

Планина Мироч у својим недрима крије многе тајне. Мало ко зна да се у суштини ради о крашкој површи испресецаној многим вртачама у којима скривено леже јаме-понорнице и пећине. Управо у једној од вртача налази се Јама у Ланишту, једна од најдубљих јама Србије (-277м, тек нешто „плића“ од Дубашничке јаме на Кучају).

 

Екипа: Хари, Роберт, Новица, Младен, испред школе у месту Копана Главица

Поменута јама је била поприште жестоког окржаја између млађаних и не-тако-зелених пећинара САИСа и њиховог инструктора, прекаљеног пећинског гуруа, Роберта Мишића. Шалу на страну, ова акција представљала је завршни део основног спелеолошког курса са тројицу наших чланова (остали су били спречени да дођу) у те празничне првомајске дане. Резултат окршаја био је: курс успешно положен, а дубина у јами до које се дошло – око -150м (у складу са количином ужета које смо понели и расположивог времена).

Инструктор опрема прву вертикалу у јами

Новица се припрема за вертикалу

Иначе, што се тиче саме јаме, она је каскадног типа. Спуштање у дубину се одвија преко не толико великих вертикала, али често са доста пужења, провлачења, што додатно отежавају транспортне вреће са ужадима. Од половине овог амбиса почиње и срамежљиви водени ток, који се на једној 20-метарској превисној-бунарској вертикали претвара у прави мали водопад, што нам је не отежавало силазак, већ чинило угођај јачим, динамичнијим и за око и душу – прелепим.

Узани канали у јами са поточићем…

…воде до вертикале, где се пакује уже у десендер за…

…спуштање у таму уз голицање малог водопада по шлему и раменима

Иначе, у овом објекту нема толико пећинског накита, барем у овом делу који смо посетили, зидови су углавном извајани током подземне речице, углачани и местимично оштри. Пошто нам је доста времена одузимало опремање јаме помоћу ужади (у јами су већ постављена вештачка сидришта – спитови), као и распремање, није било много времена за фотографисање у самом објекту. Петочасовна акција успешно је окончана, и можемо само да жалимо што није било довољно времена и неопходне ужади да екипа оде на само дно јаме, и постави свој дубински рекорд.

Мокра, уморна и срећна екипа након акције

Јутарња магла над Мирочем и Дунавом оставља све без даха

Екипа је ујутру, по изласку из јаме, ћаскала са колегама из клуба СОБ, који су у међувремену дошли у овај крај ради обуке, и кренула назад путем Зајечара, односно, Књажевца.