Јама-снежница познатија под називом Леденица на Тупужници по својој дубини или запремини не представља посебно значајан спелеолошки објекат. Међутим, у историји српске спелеологије, ова јама стоји као један од првих вертикалних подземних објеката који су испитивали великани нашег научног пећинарства, у првом реду Јован Цвијић. Иначе, Леденица се по први пут спомиње још далеке 1863.године, када су Лицејски питомци дали први опис ове ледене краљице.
Припрема са силазак у јаму Леденицу
Пустолове али и научнике привачиле су климатске карактеристике Леденице – наиме, услед негативних температура на планини Тупижници у зимском периоду године, али и услед обилних снежних падавина, у јами долази до стварања леда, који се обично задржава и преко лета. До појаве оваквог феномена долази због чињенице да је хладнији ваздух тежи и гушћи и да се задржава у нижим деловима јаме. Током топлијих периода нема непосредне комуникације између топлог и хладног ваздуха тако да се лед задржава и преко летњих месеци. На жалост, последњих година сусрећемо се са све топлијим зимама тако да су количине леда и снега у овој јами знатно испод просека у односу на неке раније периоде.
Спуштање ужетом ка дну јаме
Леденица се налази североисточно од највишег врха Тупижнице, на надморској висини од око 1060м, а дубина јој је 27м. Леденица има два јамска улаза који су одвојени каменим мостом. У средишњем делу јаме постоји и не тако мала дворана, пречника 20 а висине 6 метара, у чијим деловима у време наше посете је било доста ледених сталагмита и сталактита, који су настали леђењем процедних вода у јами. На самом дну јаме својом грациозношћу одушевљава ледени салив висок преко 7 метара.
Ледени салив на дну јаме
Иначе, Леденица је само једна од неколико јама на овој кречњачкој планини у којој су запажене наслаге леда. Јама на Тупижници, и уопште леденица, овде има још, неке су истраживане, а неке тек чекају на истраживаче ових подземних простора који плене монументалношћу.
Пењање ка излазу из Леденице
Нема коментара:
Постави коментар